Ресетовање или оптерећивање односа

Од нашег дописника
Москва, 7. марта – Јучерашњи први званичан сусрет шефова руске и америчке дипломатије у Женеви показао је обострану жељу да се сарађује у областима где су ставови слични, а тамо где нису – да се разлике уважавају. Сергеј Лавров и Хилари Клинтон успели су да се потпуно сложе о једном – да енглеска реч „ресет” на руском гласи: „перезагрузка”. „И то је већ неки резултат”, нашалио се Лавров на конференцији за новинаре, после састанка са својом америчком колегиницом.

„Обе стране су означиле своје приоритете, своје нијансе, и било би преувеличавање рећи да смо се у свему сложили, али договорили смо се да на свим питањима, укључујући и она у којима се не слажемо, радимо партнерски, поштено. Ми смо свесни да наши односи данас имају допунску шансу, коју не смемо да пропустимо. У томе су интереси наших народа, интереси САД, интереси РФ, и ми смо потпуно свесни одговорности наше две земље за стање у свету”, додао је руски министар.

Дуго очекивани сусрет почео је тако што је Хилари поклонила Лаврову кутијицу с црвеним дугметом којим је требало да заједно, симболично, „ресетују” односе две земље. На њој је на руском и енглеском било написано „ресетовање”. Испоставило се да у руској речи недостају два слова, тако да се у преводу добијало не ресетовање, већ – оптерећивање. Кад је Лавров на то скренуо пажњу саговорници, она се насмејала и изразила наду да њих двоје неће дозволити да се односи две земље оптерете новим проблемима.

У сваком случају, Хилари Клинтон и Сергеј Лавров су заједно притисли дугме, после чега су разговори могли да почну. И мада нису постигнути никакви конкретни договори, обе стране су изразиле задовољство постигнутим и уверење да ће 2. априла састанак председника Медведева и Обаме са дневним редом који су им они припремили, „бити продуктиван”.

Шефови дипломатија САД и Русије су приоритетним назвали задатак да се направи план за припрему америчко-руског споразума о скраћењу стратешког наоружања (СНВ), да би он могао бити потписан до краја године. Стари, из 1991, који је обавезивао Москву и Вашингтон да своје стратешке снаге смање на по шест хиљада бојевих глава, истиче у децембру. Лавров је истакао да су обе стране смањиле број бојевих глава и више него што је споразумом било предвиђено, али је пренео предлог председника Медведева да се настави са смањивањем не само бојевих глава већ и њихових стратешких носача.

Две стране имају подударне ставове о Северној Кореји, Ирану, Авганистану, и заједно ће радити на решавању блискоисточних проблема. Питање Авганистана ће бити разматрано и на конференцији Шангајске организације за сарадњу која ће бити одржана 27. марта у Москви и на коју је позвана и Америка, као и на конференцији крајем марта у Европи.

Хилари Клинтон је интересовало „како спречити да Иран добије атомско оружје и да престане да подржава тероризам преко Хамаса и Хезболаха”, и пожелела је да чује руске савете и предлоге у вези са тим проблемом.

Нису заобиђене ни теме о којима су ставови две стране дијаметрално супротни. Реч је, наравно, о Косову и Грузији. Ипак, обе стране се надају да ће се и то решити конструктивним дијалогом. „Данас имамо шансу коју не смемо да пропустимо”, нагласила је Клинтонова.

„Детаљно смо разговарали о болним тачкама у нашим односима, разматрајући како да организујемо посао рашчишћавања проблема накупљених током протеклих година, како да учинимо да у нашим будућим односима доминира конструктивна линија и партнерска сарадња”, објаснио је Лавров. Он је уверен да „Москва и Вашингтон могу наћи заједнички садржалац, а можда чак и више кад је реч о СНВ и противракетној одбрани”.

-----------------------------------------------------------

Лавров: Незаконито признавање Косова

– Косово је управо један од оних проблема о којима постоје озбиљна неслагања са САД. (...) Ми сматрамо проглашење независности Косова незаконитим. Постоји захтев Србије Међународном суду да се о томе изјасни. Русија ће дати своје мишљење да би се имало у виду у судској процедури.

Мени се чини да сви они који не признају Косово разумеју опасност таквих процеса, процеса који немају никакве логике с тачке гледишта безбедности албанског становништва Косова. То становништво, пошто је била донета резолуција СБ, није подвргавано никаквим опасностима. Обрнуто, на Косову су страдале мањине. Није било никаквих претњи косовским Албанцима за последњих осам-девет година. Сматрамо да је у таквим условима било неправилно објављивати признавање независности Косова.

Ја се искрено надам да та ситуација неће повући нову експлозију насиља на Балкану, и нове покушаје фрагментације тог простора. Ми то не желимо. Ми хоћемо да учврстимо на Балкану безбедност имајући у виду интересе свих народа који тамо живе, наравно, на основу међународног права – рекао је Лавров и додао да је у предлогу председника Медведева о евроатлантској безбедности предвиђено и разматрање критеријума за решавање конфликата на тој територији.

„Мени се чини да су јединствени стандарди овде сасвим умесни”, закључио је руски министар.