Одузимањем имовине биће смањена корупција

Имовина Бориса Стајковца, власника предузећа „Медија макс”, који је пре неколико дана ухапшен због сумње да је утајио порез од 12 милиона динара, могла би да буде проверавана у складу са Законом о одузимању имовине. С обзиром на то да је „српски хуманитарац” осумњичен за кривично дело из каталога кривичних дела које предвиђа Законо одузимању имовине, његова имовина могла би да буде привремено одузета.

– Ако се докаже несразмера његових прихода и остварене имовинске користи Стајковац би, хипотетички гледано, могао да остане без куће. И поред овакве могућности, ипак, не бих желео ништа да прејудицирам – рекао је у разговору за „Политику” републички јавни тужилац Слободан Радовановић који је још пре три године иницирао доношење овог закона, а потом и трасирао његове смернице организујући велику међународну конференцију на којој су учествовали најеминентнији стручњаци из Италије и Америке.

Закон о одузимању имовине ступио је на снагу пре недељу дана. Да ли су већ спроведене неке истраге? Да ли је познато чија ће се имовина прва наћи на удару?

– Прва ће се на удару наћи имовина припадника организованих криминалних група. Извесно је да ћемо прво кренути са привременим одузимањем имовине и да ће се на удару наћи припадници „земунског клана”, а потом и имовина припадника других организованих група.

Да ли ће Закон о одузимању имовине моћи да се примењује ретроактивно? Хоће ли се на његовом удару наћи и они који су се незаконито обогатили током деведесетих година?

– Немате принцип ретроактивности у смислу заштите од неке кривичне санкције, али је сигурно да ћемо се у поступку испитивања имовине и начина њеног стицања вратити уназад. Али, не потпуно. Власник имовине ће морати да докаже њено порекло без обзира на то када ју је стекао: пре годину или десет година. Значи, неко ће починити кривично дело из каталога кривичних дела које предвиђа Закон о одузимању имовине и онда, уколико се појави сумња у укупан обим његове имовине, биће у ситуацији да оправда њено порекло.

У нашој земљи има много корупције. Хоће ли она на било који начин омести спровођење Закона о одузимању имовине?

– Овај закон је и донет да би успорио корупцију. Она се врши путем новца и неких других вредности. Ако неко буде остао без имовине, неће имати могућности да утиче на некога из државних служби, сфере политике. Он, практично, неће имати чиме да узврати за услугу која му је учињена.

Доношењем Закона о одузимању имовине држава се ухватила у коштац са великим изазовом. Да ли је било неких претњи током израде и усвајања Закона?

– Према информацијама које имамо, Закон је изазвао велико узнемирење у криминалним круговима. Било је и конкретних претњи, разних порука… Циљ је био да се одложи примена закона. Најчешће су то биле индиректне претње, односно притисци разних кругова који су покушавали да минимизирају Закон. Ишло се, чак, дотле да нам је замерано да Закон није у складу са Уставом, међународним конвенцијама и другим релевантним документима, што апсолутно није тачно.

Да ли су, можда, неки политичари вршили притисак?

– У сваком случају, Министарство правде и држава овога пута су све учинили да овај закон буде донет што пре.

Може ли имовина да буде замрзнута током истражног поступка?

– Може, али нам није то циљ. Циљ је да она буде привремено одузета, а одлуку о томе доноси суд на предлог тужиоца. Имовина мора да буде привремено одузета, не због тока кривичног поступка, већ да би се спровела финансијска истрага. Једини који може да донесе одлуку о привременом одузимању јесте суд. Тако је и по међународним конвенцијама и стандардима.

Да ли је могуће пратити ток нечије имовине.

– То мора да покрије финансијска истрага, односно МУП и други државни органи. Била би велика грешка препустити то само тужилаштву и МУП-у. У земљама у којима се примењује овај закон, цео државни апарат је укључен у проверу имовине. Биће компликовано да се утврди шта је стечено легално, а шта не. Озбиљнији преступници из области финансијског и привредног криминала се не баве само нелегалним пословима. Због тога ће бити тешко направити копчу између легално и нелегално стечене имовине.

Ако, рецимо, окривљени препише кућу на комшију ко ће доказивати порекло имовине: он или окривљени?

– Комшија ће у том случају сигурно бити позван да државним органима да одређене информације. Комшији ће бити одузета нелегално стечена имовина уколико се утврди да је имовина на њега пренета да би се прикрило њено нелегално стицање. Сва имовина која је продата, наслеђена, поклоњена, биће обухваћена провером.

Сарађујете ли са Специјалном јединицом за финансијске истраге и неким међународним организацијама у циљу откривања нелегално стечене имовине?

– Сарадња између тужилаштва и Јединице постоји, али она мора да буде више од тога. Велики проблем који ћемо морати да решимо јесте међународна сарадња с обзиром на то да је добар део имовине изнет ван Србије.

Хоће ли припадницима Јединице бити потребна посебна овлашћења за проверу имовине?

– Они већ имају сва посебна овлашћења. Имају овлашћења да траже информације о отварању и затварања рачуна, да траже од надлежних органа да утврде преношење имовине.

-------------------------------------------------

Каталог кривичних дела

У каталогу кривичних дела Закона о одузимању имовине налазе се дела организованог криминала, дела против привреде, из области препродаје дроге, против јавног реда и мира (више се односи на шверц оружја), против службене дужности, коруптивна кривична дела укључујући примање и давање мита и злоупотребу службеног положаја, дела против човечности и међународног права (обухваћени и ратни злочини), против привреде…

-----------------------------------------------

Италијанска пракса

Хектари земље у Корлеонеу који су одузети од „Коза ностре” претворене су у плантаже на којима се производи вино, а на њима раде млади људи.Произведено вино је екстра квалитета, а носи симболичан назив„ослобођени од мафије”.

Виле и куће претворени су у школе и високообразовне установе. Чамци и глисери које је мафија користила за пренос дроге дати су на коришћење војсци и полицији Републике Италије.