И бројке су политика

Као што се у шали каже да телефонски именик садржи "пуно ликова, а мало догађаја", тако би се и за буџет могло рећи да има "пуно бројева, а мало радње". Кад би се, међутим, знало да се из тих бројева може стећи права слика о политици државе и о стварима које се тичу сваког од нас, и читалаца би било много више. Ова прича посвећена је само једној малој буџетској ставци.

Новац за партије. Закон о финансирању политичких странака прописао је да се парламентарним странкама издваја знатан новац за финансирање њиховог редовног рада, шта год то било. Смисао издвајања је да се утицајне странке учине мање зависним од донатора који би, за разлику од државе, од њих могли тражити противуслуге. Пошто се не подносе посебни извештаји о утрошку овог новца, може се само нагађати да средства одлазе на одржавање страначке инфраструктуре, скупове партијских органа и набавку опреме.

Има и оних који тај новац троше за једину ствар за коју по закону не би смели – за финансирање изборних кампања. Али, то већ није тема овог текста. A ни то што су парламентарне странке добиле ребалансом буџета октобра 2006. укупно 150 милиона динара за вођење референдумске кампање, иако за то није било законског основа.

Издвајања за странке нису мала, мада су далеко од тога да подмире све њихове трошкове. То је 0,15 одсто буџета републике умањеног за трансфере "другим нивоима власти" и организацијама обавезног социјалног осигурања. Пошто буџет сваке године расте, а вредност трансфера је битно смањена након гашења СЦГ, ове дотације су све веће. Прошле године је за ту сврху исплаћено 547 милиона динара, ове 585, следеће ће бити 632,5. Од 2004. до 2008. пораст је преко 80 одсто.

Буџет. Наизглед, износ буџетских издвајања би на основу описане формуле могао лако да израчуна и неки средњошколац, па се поставља питање како је могуће да у томе дође до грешке? Буџет на свом путу до "Службеног гласника" прође кроз многе институције. У Министарству финансија се саставља нацрт буџета и ту се први пут израчунава износ који треба да припадне и странкама, као 0,15 одсто од укупних трошкова, умањених за трансфере који су у том тренутку познати

Пошто се приликом одлучивања у Влади и у Скупштини могу променити и укупни буџетски расходи и висина трансфера, логично би било да се након тога промени и висина издвајања за партије. Међутим, то се не дешава зато што тренутно нико нема законску обавезу да о томе води рачуна. Ни они који приме више него што им по једном закону (о финансирању странака) припада не морају бити "несавесни примаоци", јер су им средства одобрена другим законом (о буџету за текућу годину).

Услед тога, сва је прилика да бројеви које странке добијају ниједном до сада нису били у потпуности у складу са прописаним процентом. Дешавало се и да странке буду закинуте, али да не реагују, можда чак и да не примете неслагање. У буџету за 2006. је, међутим, разлика била велика, (62.758.988 динара), и била је на штету буџета. Расходи буџета су били 505,8 милијарди динара, трансфери 182,8, а њихова разлика 323 милијарде динара. Требало је, дакле, издвојити 484,5 милиона динара (0,15 одсто од 323 милијарде), а издвојено је 547,3!

У предлогу завршног рачуна републике пише да је целокупан износ исплаћен, а то потврђује и документација Министарства финансија. Након што је Транспарентност – Србија 20. 9. 2007. објавила ове податке о томе су писали медији, а министар финансија је обећао да ће горе описана системска грешка код израчунавања бити отклоњена (вероватно предстојећим изменама Закона о буџетском систему). Остало је само да се види хоће ли бити враћања новца у буџет и на који начин. Било би неправично од странака тражити да одавно утрошен новац, који су вероватно савесно примиле, врате одједном, тако да преостаје као опција умањење буџетских дотација у наредном периоду.

Судећи по изјавама представника већине странака, они немају ништа против тога да се проблем реши, "уколико постоји" и "када буду добили податке колико је која од њих добила више". Одбор за финансије је својој радној групи дао задатак да се позабави и овом темом. Народни посланици и њихове странке су у протеклим месецима могли да реше проблем кроз израчунавање "свог вишка" и једностраном уплатом у буџет, односно изменом Закона о буџету за текућу годину. У међувремену, као најава срећног исхода, стиже из Министарства финансија и Владе предлог буџета из којег се може прочитати (члан 22) да ће политичке странке које су ранијих година добиле више него што им припада вишак враћати кроз умањене дотације у 2008. години.

Србија није довољно богата, нити има шансе да то постане, све док не успостави ефикасну контролу не само над законитошћу већ и целисходношћу трошења буџетског новца и ту ће, надамо се, бити од помоћи Државна ревизорска институција. Грађанима остаје поука да буџет вреди читати и да треба да се изборе за могућност да делотворно утичу на његов садржај.