I brojke su politika

Kao što se u šali kaže da telefonski imenik sadrži "puno likova, a malo događaja", tako bi se i za budžet moglo reći da ima "puno brojeva, a malo radnje". Kad bi se, međutim, znalo da se iz tih brojeva može steći prava slika o politici države i o stvarima koje se tiču svakog od nas, i čitalaca bi bilo mnogo više. Ova priča posvećena je samo jednoj maloj budžetskoj stavci.

Novac za partije. Zakon o finansiranju političkih stranaka propisao je da se parlamentarnim strankama izdvaja znatan novac za finansiranje njihovog redovnog rada, šta god to bilo. Smisao izdvajanja je da se uticajne stranke učine manje zavisnim od donatora koji bi, za razliku od države, od njih mogli tražiti protivusluge. Pošto se ne podnose posebni izveštaji o utrošku ovog novca, može se samo nagađati da sredstva odlaze na održavanje stranačke infrastrukture, skupove partijskih organa i nabavku opreme.

Ima i onih koji taj novac troše za jedinu stvar za koju po zakonu ne bi smeli – za finansiranje izbornih kampanja. Ali, to već nije tema ovog teksta. A ni to što su parlamentarne stranke dobile rebalansom budžeta oktobra 2006. ukupno 150 miliona dinara za vođenje referendumske kampanje, iako za to nije bilo zakonskog osnova.

Izdvajanja za stranke nisu mala, mada su daleko od toga da podmire sve njihove troškove. To je 0,15 odsto budžeta republike umanjenog za transfere "drugim nivoima vlasti" i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Pošto budžet svake godine raste, a vrednost transfera je bitno smanjena nakon gašenja SCG, ove dotacije su sve veće. Prošle godine je za tu svrhu isplaćeno 547 miliona dinara, ove 585, sledeće će biti 632,5. Od 2004. do 2008. porast je preko 80 odsto.

Budžet. Naizgled, iznos budžetskih izdvajanja bi na osnovu opisane formule mogao lako da izračuna i neki srednjoškolac, pa se postavlja pitanje kako je moguće da u tome dođe do greške? Budžet na svom putu do "Službenog glasnika" prođe kroz mnoge institucije. U Ministarstvu finansija se sastavlja nacrt budžeta i tu se prvi put izračunava iznos koji treba da pripadne i strankama, kao 0,15 odsto od ukupnih troškova, umanjenih za transfere koji su u tom trenutku poznati

Pošto se prilikom odlučivanja u Vladi i u Skupštini mogu promeniti i ukupni budžetski rashodi i visina transfera, logično bi bilo da se nakon toga promeni i visina izdvajanja za partije. Međutim, to se ne dešava zato što trenutno niko nema zakonsku obavezu da o tome vodi računa. Ni oni koji prime više nego što im po jednom zakonu (o finansiranju stranaka) pripada ne moraju biti "nesavesni primaoci", jer su im sredstva odobrena drugim zakonom (o budžetu za tekuću godinu).

Usled toga, sva je prilika da brojevi koje stranke dobijaju nijednom do sada nisu bili u potpunosti u skladu sa propisanim procentom. Dešavalo se i da stranke budu zakinute, ali da ne reaguju, možda čak i da ne primete neslaganje. U budžetu za 2006. je, međutim, razlika bila velika, (62.758.988 dinara), i bila je na štetu budžeta. Rashodi budžeta su bili 505,8 milijardi dinara, transferi 182,8, a njihova razlika 323 milijarde dinara. Trebalo je, dakle, izdvojiti 484,5 miliona dinara (0,15 odsto od 323 milijarde), a izdvojeno je 547,3!

U predlogu završnog računa republike piše da je celokupan iznos isplaćen, a to potvrđuje i dokumentacija Ministarstva finansija. Nakon što je Transparentnost – Srbija 20. 9. 2007. objavila ove podatke o tome su pisali mediji, a ministar finansija je obećao da će gore opisana sistemska greška kod izračunavanja biti otklonjena (verovatno predstojećim izmenama Zakona o budžetskom sistemu). Ostalo je samo da se vidi hoće li biti vraćanja novca u budžet i na koji način. Bilo bi nepravično od stranaka tražiti da odavno utrošen novac, koji su verovatno savesno primile, vrate odjednom, tako da preostaje kao opcija umanjenje budžetskih dotacija u narednom periodu.

Sudeći po izjavama predstavnika većine stranaka, oni nemaju ništa protiv toga da se problem reši, "ukoliko postoji" i "kada budu dobili podatke koliko je koja od njih dobila više". Odbor za finansije je svojoj radnoj grupi dao zadatak da se pozabavi i ovom temom. Narodni poslanici i njihove stranke su u proteklim mesecima mogli da reše problem kroz izračunavanje "svog viška" i jednostranom uplatom u budžet, odnosno izmenom Zakona o budžetu za tekuću godinu. U međuvremenu, kao najava srećnog ishoda, stiže iz Ministarstva finansija i Vlade predlog budžeta iz kojeg se može pročitati (član 22) da će političke stranke koje su ranijih godina dobile više nego što im pripada višak vraćati kroz umanjene dotacije u 2008. godini.

Srbija nije dovoljno bogata, niti ima šanse da to postane, sve dok ne uspostavi efikasnu kontrolu ne samo nad zakonitošću već i celishodnošću trošenja budžetskog novca i tu će, nadamo se, biti od pomoći Državna revizorska institucija. Građanima ostaje pouka da budžet vredi čitati i da treba da se izbore za mogućnost da delotvorno utiču na njegov sadržaj.