Додик: Поднето 55.000 пријава због објава после смрти генерала Младића
Председник СНСД-а Милорад Додик изјавио је данас да је поднето око 55.000 кривичних пријава против грађана Републике Српске због њихових објава након смрти генерала Ратка Младића.
Додик је новинарима у Бањалуци рекао да су пријаве поднете путем апликација и другим активностима, оценивши да то, како је навео, показује колико је БиХ подељена.
Он је критиковао рад Суда и Тужилаштва БиХ, тврдећи да те институције представљају инструмент „искључиво бошњачке политике“.
„Тужилаштво би требало да подиже кривичне пријаве на основу закона који је неко наметнуо, без да је прошао у парламенту. Један накардaн систем функционисања на којем морамо да држимо пажњу“, рекао је Додик.
Он је упитао да ли се сада може очекивати и снимање грађана који буду присуствовали сахрани генерала Младића.
„Да ли треба таква БиХ? Ово је неиздрживо“, рекао је Додик.
Према његовим речима, припадници српског народа у БиХ налазе се у неравноправном положају, док је истовремено, како тврди, однос према ратним генералима различит у зависности од националне припадности.
Додик је оценио и да поједине правосудне институције БиХ нису предвиђене Уставом, додајући да очекује да ће после избора питање њиховог статуса поново бити отворено.
Он је поновио став да БиХ може да функционише само као заједница три конститутивна народа и критиковао залагање за њено уређење као грађанске државе.
Кривичне пријаве након Младићеве смрти
Тужилаштво БиХ је, према доступним информацијама, поднело кривичне пријаве против Додика и више званичника Републике Српске, како из власти тако и из опозиције, због њихових изјава и објава након смрти генерала Ратка Младића. Пријава је, како је наведено, поднета и против српске глумице Лидије Вукићевић.
Измене Кривичног закона БиХ којима је прописано кажњавање за негирање и величање ратних злочина наметнуте су у јулу 2021. године одлуком тадашњег високог представника Валентина Инцка, непосредно пре истека његовог мандата.
Овим изменама предвиђене су казне за јавно одобравање, порицање или оправдавање злочина утврђених правоснажним пресудама, као и за величање правоснажно осуђених за ратне злочине.
Питање примене ових одредби и рада правосудних институција БиХ већ годинама је једна од спорних тема у односима политичких представника Републике Српске и институција на нивоу БиХ, преноси Танјуг.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


