Руску кризу лече видовњаци

Од нашег дописника
Москва, 6. марта – Према неким истраживањима, талас кризе у свету није потопио само две сфере бизниса – компјутерске игрице и окултне услуге. Према прогнозама, њима ће свака држава радо омогућити да раде јер паралелно са скидањем „урока” смањују и социјалну напетост. У Русији се наука озбиљно бави изузетним способностима неких „видовитих људи”, а помоћ од њих понекад се тражи и на највишем државном нивоу. Познато је да је својевремено чувена Џуна Давидашвили лечила остарелог Брежњева, а Анатолиј Кашпировски је 1993., тврде познаваоци прилика, обезбедио успех на изборима за Думу партији Владимира Жириновског.

Било би далеко од истине ако би се рекло да је садашња економска криза била узрок повратка на сцену руских екстрасенса. Правилније би било рећи да они никад нису ни одлазили, али да су тешка времена за њих увек веома повољан период. Тако се недавно на телевизији поново појавио јунак Горбачовљевог времена Кашпировски, док је Алан Чумак, који годинама коментарише политичке догађаје, интензивирао свој рад.

Зато су депутати Московске градске думе припремили измене федералног закона о лиценцирању „појединих видова делатности” који ће многим спиритистима, врачарама омогућити да легално раде, али многе коначно сврстати међу преваранте.

Аутори пројекта закона тврде да им циљ није био да напуне државну касу новим порезима већ да сачувају здравље грађана Русије који, према најновијим социолошким истраживањима, у последње време све чешће посећују „салоне видовњака”. Током протекле године у рекламу окултних услуга потрошено је више од 10 милиона долара. Према сведочењима депутата московске Думе Николаја Губенка, услуге врачара прошле године користило је између 300.000 и 900.000 људи – тешко је добити праве податке јер многи не желе о томе да говоре.

Занимљиво је да се држава, с једне стране бори против превараната те врсте – и доноси закон о реклами који забрањује онима који немају диплому исцелитеља да рекламирају окултно-мистичке услуге, а с друге стране – легализује њихов рад.

Према мишљењу стручњака, покушаји да се ситуација смести у законске оквире осуђена је на неуспех јер разни видовњаци стално налазе све нове и нове начине да привуку клијенте и постану им што доступнији. Више им нису потребне канцеларије ни салони, већ одговарају на питања преко Интернета или смс-ом, а новац им стиже на рачун у банци. Проблем је и у томе ко је компетентан да одреди коме дати лиценцу, а коме не.

Кад је реч о традиционалној народној медицини и народним лекарима, њихову делатност већ регулише Федерални научни центар традиционалних метода дијагностике и лечења руског министарства здравља. Тамо постоји списак од 600 „исцелитеља” који су добили сертификат током последње три године.

Али како дати лиценцу „магу” који „лечи” у неком далеком селу? Па чак и да се појави некакав експертни савет који би се бавио одвајањем жита од кукоља, како ће се разликовати „црни” од „белих” магова? На помоћ „видовитих” се не може рачунати јер они углавном, један другог не могу да виде очима.

Ипак, у драстичним случајевима држава налази начина да се избори са посебно дрским варалицама. Познат је недавни случај, након трагедије у градићу Беслану у Северној Осетији, након што су у школи, коју су заузели терористи, пострадале стотине деце. Након тога, појавио се чудотворац Грегориј Грабовој који је обећавао да ће васкрснути изгинулу децу. Несрећни родитељи су му веровали. „Чудотворац” је након неколико текстова у штампи, завршио у затвору.

Љ. Милинчић