Обама: Мере нису социјалистичке

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. марта – Иако се с новинарима „Њујорк тајмса” испричао 35 минута у председничком авиону, приликом лета из Охаја ка Вашингтону, Барак Обама их је телефоном назвао и сат и после растанка. „Тешко ми је да поверујем да сте заиста били озбиљни кад сте покренули социјалистичко питање”, рекао је и додао да би, ипак, још нешто казао тим поводом.

Укратко, осетио је потребу да нагласи да његове мере нису социјалистичке, и да му овдашњи конзервативни кругови неоправдано замерају да његовим корацима Америка „скреће опасно улево” с капиталистичког пута. У интервјуу њујоршком листу је претходно на два питања о свом доживљају таквих критика, одговорио врло сажето и ноншалантно.

Одбацио је, уз осмех и у неколико речи, верзије које га пројектују као „вођу социјалистичког усмерења”. Није прихватио ни да се самодефинише међу осталим понуђеним варијантама – либерал, прогресиста: „Не намеравам да се упуштам у те ствари”…

Док га је хеликоптер одвозио ка Белој кући, учинило му се да је остао недоречен у ситуацији кад републиканска опозиција улаже напоре да прошири идеолошки фронт против њега. Па је интервју допунио објашњењем да „ми (он и његова администрација) идемо путем који је потпуно на линији принципа слободног тржишта, а што „за себе не би могли да кажу” они који њега оптужују за „социјалистички курс”.

Подсетио је да су ванредне мере државног интервенционизма на посрнулом тржишту почеле пре него што је он ступио на власт. И поручио да његови садашњи ванредни потези „нису ознака идеолошке склоности”, већ неопходно реаговање на претходно дуго „нерегулисање тржишних токова с великим ризицима, који су довели до кризе”.

Обама је 20. јануара преузео кормило Беле куће у ситуацији која га је, по превладавајућим оценама, увалила у веће тешкоће (ратови у Ираку и Авганистану, привредна рецесија, слом домаћих финансијских гиганата, пад међународног престижа САД) него иједног његовог претходника у модерној историји, и кад су све анкете говориле да убедљива већина Американаца сматра да им се земља под доскорашњим председником Џорџом Бушом кретала у „погрешном правцу”. На изборима поражене конзервативне снаге сада граде самоодбрамбену платформу. Одричу се наслеђа свог лидера (Буша) а актуелни курс описују као „још погрешнији”, као покушај Обаме да Америку претвори у неподобну „копију европске социјалдемократије”, при чему се њихове „ударне песнице” не либе и да га прокажу за „радикалног комунисту који жели да разори ову земљу”.

Главне њихове примедбе су да Обама тежи „прерасподели” националног блага, у виду општег здравственог осигурања, смањења пореза средњим и нижим сталежима уз повећање дажбина најбогатијима, чиме ће дестимулисати инвеститоре. Поједини аналитичари указују да ће повећање такса за најимућније бити 4,6 одсто, па иронично закључују да је, пре Обаме, Америка „само толико процената била удаљена од садашњег баука социјализма”.

Полемика ће, рекло би се, потрајати, поприлично – као и опоравак америчког привредног и укупног, овдашњег па и глобалног, поретка. Један од коментатора „Вашингтон поста” слути да би исход требало да буде „социјалнији, одрживи, конкуренти капитализам” и да би такав евентуални резултат био последица „имплозије” досадашњег капиталистичког система који је претерано рачунао са „саморегулацијом” тржишта.

У оптицају су и варијанте по којима овде „социјализам” одавно постоји у „специфичном” виду. Да као такав функционише кад треба помоћи посрнулим „џиновима” („сувише су велики да би се допустило да пропадну”), док се капитализам примењује на „патуљцима” (откази, смањивање плата и други облици „рационализације трошкова”).

А то је оно што и најновији добитник Нобелове награде за економију, Пол Кругман, описује као „лимун социјализам”. У примењеном преводу – једнима сочно, другима кисело…

М. Пантелић