Председник САД у апри­лу у Ан­ка­ри

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Ис­тан­бул, 8. мар­та – Пред­сед­ник Ба­рак Оба­ма ће за ме­сец да­на по­се­ти­ти Тур­ску и да­тум ће уско­ро би­ти са­оп­штен, по­твр­ди­ла је у Ан­ка­ри аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Хи­ла­ри Клин­тон на по­след­њој ста­ни­ци ви­ше­днев­не тур­не­је по Евро­пи то­ком ко­је је по­се­ти­ла Бри­сел и Же­не­ву. Не­зва­нич­но се твр­ди да ће то би­ти по­чет­ком апри­ла, за­пра­во од­мах по­сле са­ми­та Г20 у Лон­до­ну.

Би­ће то пр­во пу­то­ва­ње но­вог ше­фа Бе­ле ку­ће пре­ко Атлан­ти­ка. Тај из­бор ни­је био слу­ча­јан. Ва­шинг­тон же­ли да се кон­сул­ту­је са Ан­ка­ром, стра­те­шким са­ве­зни­ком у ре­ги­о­ну, пре све­га о нај­бе­збед­ни­јем пу­ту за по­вла­че­ње сво­јих 150.000 вој­ни­ка из Ира­ка, ко­је тре­ба уско­ро да поч­не и да се за­вр­ши до ју­на 2012. го­ди­не.

Тур­ско-аме­рич­ки од­но­си су се, то су по­твр­ди­ли ју­че­ра­шњи раз­го­во­ри, по­но­во на­шли на „уз­ла­зној ли­ни­ји”. Пре шест го­ди­на пар­ла­мент у Ан­ка­ри је, уочи вој­не ин­тер­вен­ци­је про­тив ре­жи­ма Са­да­ма Ху­се­и­на, за­гор­чао жи­вот са­ве­зни­ци­ма с дру­ге стра­не Атлан­ти­ка: по­сла­ни­ци су од­ба­ци­ли зах­тев Пен­та­го­на да аме­рич­ке тру­пе и пре­ко тур­ске те­ри­то­ри­је упад­ну у Ирак. На од­ма­зду се ни­је ду­го че­ка­ло: аме­рич­ки вој­ни­ци су у се­вер­ном Ира­ку ухап­си­ли и јав­но мал­тре­ти­ра­ли 11 тур­ских спе­ци­ја­ла­ца, ко­ји су та­мо ухо­ди­ли курд­ске по­бу­ње­ни­ке. То је иза­зва­ло пра­ву еруп­ци­ју ан­ти­а­ме­ри­ка­ни­зма ка­ква ни­је за­пам­ће­на у Тур­ској. Пре­ма свим ан­ке­та­ма до­ско­ра­шњи пред­сед­ник Џорџ Буш је ов­де до­жи­вља­ван као „нај­ве­ћа прет­ња ми­ру у све­ту”. Са­да је на по­мо­лу за­о­крет.

САД де­це­ни­ја­ма има­ју ва­зду­хо­плов­ну ба­зу у Ин­џир­ли­ку, на ју­гу Ана­до­ли­је, и она ће при­ли­ком по­вла­че­ња аме­рич­ких вој­ни­ка од­и­гра­ти зна­чај­ну уло­гу. По­је­ди­но­сти ће би­ти уго­во­ре­не то­ком пред­сто­је­ће Оба­ми­не по­се­те. „Ми смо спрем­ни на са­рад­њу”, по­твр­дио је шеф тур­ске ди­пло­ма­ти­је Али Ба­ба­џан.

У Ан­ка­ри за уз­врат оче­ку­ју од Бе­ле ку­ће да ис­ко­ри­сти свој ути­цај на са­ве­зни­ке у За­пад­ној Евро­пи, ка­ко би се укло­ни­ле мно­ге пре­пре­ке с ко­ји­ма се су­о­ча­ва на пу­ту ка ЕУ.

Тур­ска је јед­на од рет­ких зе­ма­ља ко­ја има раз­ви­је­не од­но­се са свим др­жа­ва­ма у ре­ги­о­ну: Си­ри­јом, Ира­ком, Изра­е­лом и Ира­ном, као и са Ха­ма­сом. У тре­нут­ку ка­да но­ва аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја по­ку­ша­ва да за­ко­па „рат­не се­ки­ре” на Бли­ском ис­то­ку, Ан­ка­ра би, баш за­рад то­га, мо­гла у то­ме да од­и­гра зна­чај­ну уло­гу. У тре­нут­ку ка­да је Хи­ла­ри Клин­тон раз­го­ва­ра­ла у Ан­ка­ри, дво­ји­ца ви­со­ких аме­рич­ких ди­пло­ма­та су, пр­ви пут по­сле че­ти­ри го­ди­не, бо­ра­ви­ли у Да­ма­ску. Го­то­во у исто вре­ме ми­ни­стар Ба­ба­џан је из­ја­вио да је ње­го­ва зе­мља спрем­на да на­ста­ви по­сре­до­ва­ње у за­мр­ше­ном спо­ру из­ме­ђу Изра­е­ла и Си­ри­је. „САД би по­здра­ви­ле до­при­нос Тур­ске ре­ша­ва­њу про­бле­ма са Си­ри­јом”, ре­кла је Хи­ла­ри Клин­тон.

Си­ри­ја и Изра­ел су, по­сред­ством Тур­ске, про­шле го­ди­не у Ис­тан­бу­лу одр­жа­ли че­ти­ри рун­де ин­ди­рект­них пре­го­во­ра. Кон­так­ти су пре­ки­ну­ти због рас­пи­си­ва­ња из­бо­ра у Изра­е­лу као и те­шких оп­ту­жби ко­је је пре­ми­јер Та­јип Ер­до­ган из­ре­као на адре­су те зе­мље због кр­во­про­ли­ћа у по­ја­су Га­зе. САД са­да, оче­вид­но, по­ку­ша­ва­ју да из­гла­де тај не­спо­ра­зум.

Аме­рич­ко-тур­ске од­но­се тре­нут­но оп­те­ре­ћу­је и „јер­мен­ско пи­та­ње”. У САД је по­кре­ну­та кам­па­ња да Кон­грес усво­ји ре­зо­лу­ци­ју у ко­јој би се осу­дио ге­но­цид ко­ји је на­вод­но из­вр­шен над при­пад­ни­ци­ма тог на­ро­да у вре­ме рас­па­да Ото­ман­ске им­пе­ри­је 1915. го­ди­не. У Ан­ка­ри се на­да­ју да ће Оба­ма, као и ње­го­ви прет­ход­ни­ци, то пи­та­ње ски­ну­ти с днев­ног ре­да, ко­је у Тур­ској већ да­ни­ма иза­зи­ва при­мет­ну за­бри­ну­тост.