Фудбалска грозница Ника Хорнбија

Специјално за "Политику"
ИНТЕРВЈУ
Беч – Беч је већ шесту годину узастопце домаћин акције "Једна књига за све" коју је покренула издавачка кућа "Ехо". У оквиру овог културног програма који је осмишљен да повећа интересовање Бечлија и Бечлијки за читање, сваке године се по завршетку Бечких дана књиге (13–19. новембра) подели 100.000 бесплатних примерака пажљиво одабраног књижевног дела чији је аутор и специјални гост манифестације. Ове године, био је то енглески писац Ник Хорнби чији је првенац "Стадионска грозница" разграбљен за свега пар дана, у еуфорији изазваној предстојећим европским првенством у фудбалу 2008, чији је домаћин Аустрија. Претходни гости "Еха" у Бечу били су Фредерик Мортон, Имре Кертес, Јоханес Марија Симел, Џон Ирвинг и Тони Морисон.

Ник Хорнби је написао "Стадионску грозницу" 1992, у тридесет петој години. Пре тога је био познат као новинар, по својим колумнама у "Сандеј тајмсу", "Ексквајеру", у "Елу", "Вогу", "GQ магазину", "Тајмауту", "Тајму", "Литерари ривјуу", "Индипенденту"…, а последњих неколико година пише и музичке рецензије за "Њујоркер".

Хорнби је до сада објавио романе "High fidelity", "Све о дечаку" "Разговор са Анђелом", "Како бити добар", "31 песма", "Дуг пут до дна" и "Закуцавање" (све су преведене и објављене на српском језику) којима је стекао статус култног аутора млађе генерације. Ова дела одликује лако читљив, једноставни језик који је књижевна критика повремено нападала као "некњижеван".

Хорнби је и кооснивач лондонске школе "TreeHouse" за аутистичну децу; његовом најстаријем сину, Денију, дијагностикован је аутизам када је имао свега шест месеци…

У разговору за "Политику", у сусрету у бечкој Градској кући у којој је и одржана конференција за медије поводом дељења бесплатних књига "Стадионске грознице", разговор са Ником Хорнбијем почео је незаобилазном темом, фудбалом.

Акција "Једна књига за све" у којој се ове недеље поделило 100.000 бесплатних примерака Вашег романа "Стадионска грозница", дешава се свега седам месеци пред европско првенство у фудбалу које ће се одржати у Аустрији и Швајцарској. Какав резултат Енглеске очекујете?

Колико год да сам фан "Арсенала", толико ме не занима енглески национални тим. Више сам навијао да Аустрија победи у свом пријатељском сусрету против Енглеске, јер је голман Алекс Манингер раније играо за "Арсенал". Ако погледам оба тима, у аустријском има више наслеђа "Арсенала" него на енглеској страни.

Иако је била Ваш првенац, "Стадионска грозница" је одмах постала бестселер. Да ли Вас је њен успех изненадио?

Не можете ни замислити колико! За мене је и даље невероватно да је књига коју сам написао из личних порива, из своје љубави према "Арсеналу" и страсти према фудбалу, наишла на толики одзив код читалаца. Када сам почео да је пишем био сам убеђен да, сем можда неколицине фанатичних навијача "Арсенала", нико неће хтети да је чита. Међутим, роман је постао неочекивано популаран, а испало је да су и читаоци у другим земљама успели да препознају емоције које сам у њему описао. Ту преданост, опсесију према једном тиму. Због тога ми је невероватно драго што сам позван да дођем у Беч, јер осећам колико ова књига значи људима.

Да ли и Ваша супруга дели са Вама ову страст према фудбалу?

О, да. Моја жена има сезонске карте и често ми се придружује на мечевима, под условом да је пронашла некога ко ће да се стара о деци. Али, ако не пронађе никога, ја безобразно користим своје "сениорско право" да одем сам на утакмицу, јер је то нешто што радим већ четрдесет година.

Рецимо да "Арсенал" игра јако важну утакмицу, а Ви не можете да јој присуствујете јер сте на промоцији Вашег новог романа…

Пре свега, јако се трудим да се тако нешто не догоди. Прва половина сезоне је океј, јер у њој до априла нема никаквих важних мечева. Значи, сви моји издавачи знају да нема смисла да ме ангажују од пролећа до јесени, а морам да признам да постоји пуно људи по издавачким кућама који проучавају веб страницу "Арсенала" како се неки од њихових заказаних термина не би случајно поклопио са важном фудбалском утакмицом. Знају да сигурно не бих прихватио никакав ангажман да "Арсенал" игра у Лиги шампиона.

Фудбал на страну, у Вашем последњем роману "Закуцавање" пишете о тинејџерском родитељству. Зашто сте се одлучили баш за ову тему?

У роману се ради о дечаку који на свој шеснаести рођендан сазнаје да ће да постане отац. Избрао сам ову тему јер ми се чинила занимљивом. Сви моји романи се баве анализом кризе у животима појединаца, различитим аспектима очајања. До сада сам писао о очајању због усамљености, болести, о самоубилачким поривима, распршеним сновима о слави, о сумњи у идентитет, чак и о личној породичној трагедији.

За једног шеснаестогодишњака који открива да ће постати отац, у питању је дефинитивно криза, нарочито због његових младих година у којима појам одговорности још није обликован у свести. Нисам имао никакву посебну поруку, нити сам хтео да моралишем, иако мислим да је сваки тинејџер који прочита моју књигу па и даље мисли како је водити љубав без кондома добра идеја промашио штиво. Енглеска има највећи проценат малолетних родитеља у Европи, те ће можда тинејџерима који буду прочитали "Закуцавање" постати јасан значај заштићеног секса.

Да ли и Ви имате Вашег личног Тонија Хока (икона скејтбордера са чијим постером главни јунак "Закуцавања" води дијалоге) коме се обраћате када сте у дилеми?

Раније сам у својој машти причао са Тијери Хенријем, али ме је у једном тренутку изневерио. Вероватно се окренуо некоме другом. Сада немам никаквог посебног "саветодавца".

Ово није први пут да се стављате у кожу једног тинејџера. Узмимо за пример Маркуса из "Све о дечаку" или Џес из "Дугог пута до дна". Очигледно Вам не пада тешко да се идентификујете са омладином.

То је она дечија црта коју сваки мушкарац на неки начин задржи у себи. Британски листови тврде како је "Закуцавање" мој први роман за тинејџере, мада мени уопште није била намера да тако испадне. Претпостављам да ми пада лако да се осврнем на своју младост, да се убацим у ту врсту комуникације.

Пошто је већина Ваших романа већ екранизована, да ли је неко већ откупио права за "Дуг пут до дна" и "Закуцавање"?