Шанса за руске спортисте

Руси имају изреку („Не было бы счастья, да несчастье помогло) која може да се упореди с оном нашом: у сваком злу има и нешто добро. Оптимисти у руском спорту из те поуке и црпу веру да ово тешко време може да се преживи.

Охрабрење налазе у томе што због финансијских невоља више неће бити разбацивања парама за довођење играча и тренера из иностранства, па ће прилику морати да добију домаћи таленти. Чак и ако неки клубови пропадну и то ће, дугорочније гледано, бити од користи, јер ће они који преживе показати да су отпорни и разбистриће се извори финансирања, који су до сада, у добром броју случајева, били прилично сумњиви.

Фудбалско првенство је на прагу и мада до самог његовог почетка траје прелазни рок неких трансфера од којих би хватала вртоглавица – нема. На основу тога се закључује да почиње добро да се размишља у шта да се уложе паре.

Московска Локомотива је већ саопштила да овог лета неће приредити Куп Руских железница (спонзор клуба). Прошле године су, на пример, учесници били Милан, Челзи и Севиља, а наградни фонд је био близу два милиона долара. Обелодањено је да је овогодишњи клупски буџет за 20 одсто мањи од прошлогодишњег.

Каиш стежу и остали: Динамо, иза кога стоји Министарство унутрашњих послова, има 15 одсто мање на располагању, Зенит с моћним „Гаспромом” 10 одсто, а Том из Томска чак 40 одсто. Тај клуб није био у стању да оспособи стадион за почетак сезоне (Сибир је то), па ће у првим колима бити домаћин на туђем терену.

У унутрашњости је много теже стање него у Москви. Још крајем прошле године је десетак трећелигаша закукало да им прети расформирање, а ове године се тај број готово удвостручио.

У готово безизлазној ситуацији су клубови у руском хокеју (бенди или хокеј с лоптом како се још зове). Они су углавном из Сибира и спонзорисале су их разне нафтне и металуршке компаније, а баш те привредне гране у Русији тренутно трпе најтеже ударце светске економске кризе. Најбогатији Рус Дерипаска, власник алуминијумског гиганта „Русал”, наводно је 31 милијарду долара у дуговима, а са његових јасала су се многи клубови хранили.

Није много боље ни у кошарци. Још јесенас је Централни спортски клуб армије (ЦСКА) одлучио да због беспарице његове кошаркашице не само напусте Евролигу, него и да се клуб угаси. Додуше, у последњи час су нађени спонзори, али то је била само инфузија.

И кошаркаши ЦСКА мораће да се навикну да живе с осетно мање пара. Да је цар дотеран до дувара види се и по томе што су фудбалски клубови ЦСКА и Спартак прекинули с градњом својих стадиона, иако су јесенас оба на сва звона обзнанила постављање камена темељца.

Да би се смањили трошкови издржавања, јесенас су подмосковски фудбалски клубови Химки и Сатурн, чланови најјаче руске лиге, намеравали да се уједине. За оба је потребно око сто тридесет милиона долара за живот, па је рачуница показала да је јевтиније да се обједине. Међутим, дошло је до незадовољства у тамошњој јавности, због чега је влада Московске области нашла око десет милиона долара да преживе до пролећа. Али, тешко да ће се они, а и многи други, тада дочепати зелене гране.

До сада је било, бар за јавност, прилично мутно ко кога финансира. Знало се да су то неки олигарси, како у Русији зову своје пребогате земљаке, банке, па и власти разних нивоа, то јест да се користе паре пореских обвезника. Сада су дошли црни дани, па паре, било да су беле или из црних фондова, морају да се користе за сопствено пуко преживљавање. И, ето, малтене половина клубова је једва скупила средства да уплати депозит за учешће у државном фудбалском првенству, пошто је лига професионална.

----------------------------------------------------------

За сада без плана за спасавање

Финансијска криза је закорачила у руски спорт, али заједничког плана за борбу против ње још нема. Клубови су препуштени својој довитљивости, па ко се снађе...

Што се репрезентација тиче ту се, у догледно време, не очекују несавладиве тешкоће. Изузев фудбала и кошарке, у осталима није било „пијаних милионера”. А тамо где су и промолили главу, на пример у ватерполу (рецимо, довођење Шапића), поново су је увукли. Додуше, ту је још пре кризе одлучено да се број странаца по клубовима смањи, да би и руски ватерполисти могли да дођу до изражаја, јер су незадовољни учинком репрезентације.