ЈЕЛИСАВЕТА КАРАЂОРЂЕВИЋ

Када сам у марту била у Индији, сећам се да сам питала министра на пријему шта мисли о Титу, који је дуго био шеф несврстаних и веома популаран у Индији. Питала сам га да ли је Тито имао било какве планове за будућност земље, на пример после његове смрти.

"О не", Тито је својевремено рекао, "нисам ништа планирао и убрзо ће се после моје смрти земља распасти на делиће. Разни региони ће се одвојити и вероватно ће сви ратовати једни против других".

Гледала сам премијера једно време у тишини и на крају констатовала: "То је класичан случај узорка и последице". "Да", одговорио је, "типични диктатори уживају у њиховом кратком тренутку славе, али не стварају ништа за будућност. Мало они воде рачуна о деци и унуцима који ће морати да плате цену за његов недостатак визије и себичност. Заиста, наши потомци увек плаћају високу цену."

Морам да поменем импресиван облик владања међу појединим племенима америчких Индијанаца. Тамо постоји круг старијих, мудрих жена, чији је "посао" да планирају оно што је најбоље за њихово племе и то седам генерација унапред! Оне не кују завере како би се лично обогатиле или да би стекле личну моћ, већ владају мудрошћу и љубављу, јер знају да не постоји други начин.

Ми смо одговорни за наше мисли и дела, како позитивна, тако и за негативна. Узрок и последица. Наравно да је лакше кривити спољашни свет за све што крене наопако, али је много већа слобода када свако преузме одговорност за сопствену судбину. Слобода мисли је највећи луксуз, после слободе делања.

Можда је у периоду када су физичка путовања толико ограничена и када осећамо одбијање многих нација, важнији посао да – радимо на себи. Можемо да учинимо напор да развијемо наше "унутрашње ја" или можемо само да седимо и да се сажаљевамо. Можемо да пробудимо наш осећај одговорност према нашој прелепој земљи и можемо да се укључимо у друштвено користан рад као што је чишћење река и паркова или брига о нашој непосредној околини. Када Србија поново постане чиста и атрактивна земља, која буде могла да привуче стране посетиоце, и наш животни стандард ће се поправити. Узрок и последица. И обрнуто. Ако само желимо да се гушимо у самосажаљењу због спољашних ограничења и седимо у задимљеним кафићима, ми нећемо напредовати, већ назадовати. Узрок и последица, али у негативном смислу.

Од почетка света човек је волео да путује, да се сели и истражује. Покушао је да лети и створио крила, али је одмах и ударио у земљу попут олова. Путовао је бродом до Америке и Бразила у потрази за челиком. Измислио је точак да би померио таљиге, а касније је тај точак постао бицикл...