САД: Извоз гериле у Ирак

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. новембра – На фронтовима Ирака стварају се нови и оспоравају стари савези. После обелодањивања да Американци стратешки сарађују са тамошњим племенима сунита, који су им донедавно били главни непријатељи, сада се испоставља да страни антиамерички герилци у Ирак долазе понајвише – баш из сунитских земаља, и  то "савезника Вашингтона у глобалном рату против тероризма".

Према подацима до којих су америчке трупе дошле приликом напада на центар таквог трансфера, близу границе са Сиријом, за последњих годину дана у Ирак је дошло "више од 700" страних бораца, од којих је чак 60 одсто приспело из Саудијске Арабије и Либије. Из краљевине – 305 (41 одсто), а из џамахирије 137 (18 процената). Међу побројаним "лиферантима" су још Јемен (68 герилаца), Алжир (64), Мароко (50), Тунис (38), Јордан (14), Турска (6) и Египат (2). Са собом доносе "у просеку по 1.000 долара"…

Ово је први пут да Американци износе конкретне податке о страним борцима, чији су број досад само процењивали. Евиденцију су, кажу, нашли прошлог 11. септембра (на шесту годишњицу терористичких удара отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон) после освајања "логора" за увоз герилаца, код места Синџар на северозападу Ирака. Претходила је битка, у праскозорје, у којој је, наводи се, погинуло осам организатора илегалних прелазака границе.

Американци су потом повећали притисак, коришћењем "војних, полицијских и дипломатских канала", на земље с великим бројем "извезених" герилаца, да пооштре мере за спречавање таквог трансфера. Послали су им, додаје се, и листу од 300 имена "регрутованих за борбе у Ираку"…

У опсежном рапорту, до јавности није стигло разјашњење бар две околности. Како то да сунитски "интернационалци" долазе да се боре у Ираку и "дестабилизују га" кад су овде сунитска племена у провинцији Анбар склопила са Американцима пакт о заједничким оружаним акцијама против Ал Каиде и зашто најчешће границу прелазе у области где већину становништва, према доступним статистикама, чине Курди?

Само узгредни одговори понуђени су у две напомене. Да је главнина трансфера померена северније, после пакта у Анбару, и да Саудијци пристижу јер "не желе да шиити доминирају Ираком". Ова друга назнака се надовезује на тезе да се у Ираку распламсава и фронт унутра два крила ислама, јер арапске сунитске власти теже да спрече ширење утицаја шиитске теократије Техерана преко верске "сабраће" која сада влада Ираком.

Вашингтон истрајно оптужује Иран да се меша у ирачке ствари, али је јуче амерички генерал Џејмс Дубик, задужен за обуку ирачких снага безбедности, упутио и један од ретких комплимената Техерану. Одао му је признање што "се држи дате речи и смањује доставу оружја и експлозива, као и обучавање (екстремиста)" чиме је "допринео и смањивању крвопролића у Ираку". Припремају се, уједно, нови разговори Американаца и Иранаца о "безбедности и стабилизацији Ирака" док, с друге стране, Вашингтон тражи пооштравање међународних санкција према Техерану због "врло спорних нуклеарних амбиција".

Кад се све околности узму у обзир, произлази да Американци настоје да у ирачком кошмару потраже нове путеве, како би, ако ништа друго, смањили сопствена оптерећења. Па савезнике, у том погледу, сада траже на обе стране исламских подела – и међу сунитима и међу шиитима – чије су међусобне нетрпељивости у Ираку попримиле карактеристике грађанског рата…

--------------------------------------------------------------------------

Затвореници

Американци у Ираку држе више од 25.000 затвореника, објавио је "Њујорк тајмс". Од тог броја само су 290 (1,2 одсто) страни борци, а четири петине су локални сунити, а рачуна се да чине само једну петину ирачког становништва.