Брилијант у балетској круни

По многима прва балерина света – Светлана Захарова – у недељу, 15. марта, појавиће се на позорници „Сава центра”, на гала концерту са својим „Пријатељима”, такође руским играчима. Ова, некад мала из Луцка (Украјина, 1979), у родном граду је рано кренула на фолклор, да би у десетој години променила и град и игру: учи балет у Кијеву. После стижу и прве награде и прелазак у Санкт Петербург, на чувену Академију „Ваганова”, тамо где су учили и Ана Павлова, Нижински, Нурејев, Баришњиков... Још једна балетска звезда ту је рођена.

Уследила је муњевита каријера у Маријинском театру (Киров), а 2003. Захарова се преселила у московски Бољшој театар. Ту је и данас, али стални је гост и у миланској Скали, често је зову у Њујорк Сити балет и у Метрополитен (AБТ) преко пута, у Париску оперу, лондонски Краљевски балет и у многе друге „храмове игре”. На добром гласу, разуме се.

Биће ово Ваш први плес у Београду и прави празник за нашу балетску публику. Са каквим ’плесним багажом’ долазите у овај град?

Радујем се том свом првом представљању у Београду и сусрету са љубитељима игре у граду у којем је, како чујем, руски балет увек изванредно дочекиван. Свакако ћу се потрудити да ме ваша публика мало боље упозна, да ме види и у класичним и у модерним кореографијама. И не само мене, већ и моје „Пријатеље”, изврсне играче из Бољшоја и Маријинског театра. Ја ћу бити на сцени у пет нумера, од којих су два сола.

У свом играчком детињству, када сте се селили из града у град, који сте велики балетски сан сањали?

Оно што сам сањала брзо се и остварило: са 17 година, пошто сам дипломирала на „Вагановој”, већ сам била у Маријинском театру, а само годину дана после играла прве улоге. Још када су ме и изабрали да отворим светску турнеју једног таквог ансамбла, тада ми је било јасно да сна више нема. Све о чему сам као девојчица маштала постало је истина.

Део Ваше балетске приче су и изванредни педагози, некад и позната играчка имена – Олга Мојсејева (Санкт Петербург) и Људмила Семењака (Москва). Да ли и играчке звезде не могу без добрих балет-мајстора који ће их пратити до краја каријере?

За мене је то нешто неопходно – имати крај себе стручно „око” које ће увек пратити мој рад. То оштро око које те посматра и у сали и из гледалишта.

Ваша каријера је и класично и модерно, старо и ново, Исток и Запад... У том читавом спектру игре шта преферира Светлана Захарова?

Подједнако волим класичне и савремене кореографије, премда су различите и свака има своје вредности и предности. Класична игра темељ је руског балета, по њој је славан, и свима нама та је игра увек драга и блиска. С друге стране, савремени плес даје играчу више слободе и знатно веће могућности да на сцени изрази своја осећања. А радити и једно и друго најбоље је, мислим, и за мене и за публику.

На последњим изборима постали сте и посланик у Думи, на Путиновој листи Јединствена Русија. На којој сцени је теже: балетској или политичкој?

Да, ја сам депутат у Руској државној Думи и признајем да су ми балетска и политичка каријера подједнако тешке. Може бити једино да су ствари са балетом нешто јасније и извесније. Ту се више зна шта ћеш и како радити. На политичкој сцени ја сам још увек почетник и за оне праве одговоре у тој сфери, процењујем, бићу спремна тек након три до пет година политичког искуства.

У свету су за Вас рекли како сте „Брилијант у руској балетској круни”. Како сачувати такав сјај?

То заиста није нимало лако и захтева огромну одговорност. Морате то увек имати на уму ако желите да чујете такве пријатне речи о својој уметности. Сјај у игри... то није нешто што само од себе долази.

Који је то тренутак на сцени који једна звезда неће никад заборавити?

Тешко ми је сад да баш наведем неки одређени тренутак, да се за њега вежем. Моја каријера је таква да бих могла рећи како су то моји први кораци на позорници Маријинског театра, или моје прво представљање у Бољшоју, или моји први изласци пред публику Париза, Лондона, Њујорка... Све то могло би бити оно што желите да чујете. Читава моја каријера пуна је тих јаких емоција, само што се оне увек у понечем разликују, али им је заједничко: да их нећу никад заборавити! Мени су сви ти тренуци подједнако важни, и такве их чувам у свом сећању.

Мухарем Шеховић

-------------------------------------------------------

Нови Баришњикови други „Пријатељи”

У „Сава центру” Светлана Захарова ће се представити у три дуета: „Тристан и Изолда” и „Црно” са Андрејем Меркуријевим, и „Дон Кихоту” са Александром Волчковим. Одиграће још два сола – „Revelation” и „Глас”. На балетски гала концерт у „Сава центру”, иначе, долази десетак руских играча. А „Пријатељи” Захарове су: Екатерина Шипулова, Анастасија Мишкова, Иван Васиљев, Александар Волчков, Андреј Меркуријев, Артем Шпилевски – сви из Бољшоја, плус Андреј Баталов и Елена Евсејева из Маријинског театра. Из овог руског високог балетског друштва издвојимо једно име – Ивана Васиљева, кога су недавно у британској штампи назвали „нови Баришњиков”. Коментар неких од „Пријатеља” био је: „Још и бољи”.