Синдикати сумњају у краћу радну недељу

Мера о којој се у јавности говори заправо је само предлог и није обавезујућа, мада су нека предузећа већ почела примену најпопуларније „мањак радних дана у недељи”, каже за „Политику“ Радмила Букумирић-Катић, државни секретар Министарства рада и социјалне политике.– Највећи удар кризе још није стигао до нас, али сам убеђена да ћемо први пакет заштитних мера усвојити пре него што највећи талас светске економске кризе дође до нас. Већ следеће недеље ћемо имати нацрт, који потом шаљемо влади на усвајање, а све то очекујемо да се заврши до краја марта. Ове мере неће бити обавезујуће, али ће послодавци имати још једну шансу да реше проблем мањка послова и пара. Усвајање пакета мера је битно да би се послодавци мотивисали а смањио рад на црно, али је питање да ли је то у години кризе могуће и с аспекта пуњења буџета и смањена броја радних места.

Министарство рада и социјалне политике доставило је крајем прошле недеље Нацрт програма социјалних мера о ублажавању негативних ефеката кризе у Србији, о чему се расправљало на јучерашњем скупу представника Савеза самосталних синдиката Србије, Уједињених гранских синдиката и Уније послодаваца са представницима овог министарства.

Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић разговарао је са социјалним партнерима о предлогу пакета мера за превазилажење економске кризе. Љајић је агенцији Бета казао да је са репрезентативним социјалним партнерима одржан први разговор и очекује да ће до краја недеље усагласити ставове. „Разматрали смо почетни материјал који је сачинило Министарство, а све предложене мере су подложне променама”, изјавио је Љајић и додао да је предлог о скраћењу радне недеље само једно у низу могућих решења.

Према његовим речима, после усаглашавања са представницима синдиката и послодаваца, предлог пакета мера биће прослеђен надлежним министарствима и премијеру.

– За 20. март је планирана седница Социјално-економског савета, на чијем дневном реду би био усаглашен пакет мера – навео је Љајић.

– Очување нивоа запослености, отварање нових радних места, повећање производње, обезбеђење одговарајућег стандарда грађана, стабилизација и растерећење привреде основни су захтеви Савеза самосталних синдиката Србије, које треба испунити – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре Љубисав Орбовић, председник.

Највише недоумица изазвала је ставка да „послодавцима ваља омогућити смањење фонда радних сати са 40 на 32 недељно, с тим што би се радницима зараде („порези и доприноси” – није јасно шта се под тим подразумева) исплаћивале у пуном износу (као да ради пуно радно време), а мањак радних сати би се надокнађивао у периоду од шест до 12 месеци као прековремени рад (без плаћања пореза и доприноса)”.

Синдикалци тим поводом постављају питање: шта ако за тим прековременим радом нема потребе? И сумњају да је то једно од могућих оправдања за смањење обима производње, односно „куповина времена” док се залихе не распродају.

Према постојећем закону о раду, послодавац може послати радника на плаћено одсуство најдуже до три месеца и исплаћивати му 60 одсто његове просечне зараде.

Синдикалци сада предлажу да ако после три месеца посла и даље нема, радник остане у својој фирми, али да му наредних 45 дана одсуства плаћа држава.

– Међутим, у неким предузећима, 60 одсто надокнаде могло би да значи исплату суме мање од законског минимума, а синдикалци не желе да укупна примања по раднику буду испод те своте – упозорио је Орбовић.