Издавачи ишчекују закон о уџбеницима

Тржишту на којем је прошле године, на пример, 23 издавача добило одобрење Министарства просвете да штампа уџбенике од првог до четвртог разреда основне школе неопходан је нови закон о уџбеницима, будући да онај стари из 1993. године препознаје само једног издавача – Завод за уџбенике и наставна средства, док остали штампају књиге на основу Правилника о огледу за издавање уџбеника. Нацрт закона о уџбеницима нормативно се усаглашава, објашњавају у Министарству просвете, и требало би ускоро да буде објављен на сајту министарства, па да уђе у јавну расправу, после чега ће бити упућен влади и скупштини на усвајање.

Нови закон нестрпљиво ишчекују и државни издавач и приватници, али око неких одредаба постоје несугласице. Гордана Кнежевић-Орлић, члан радне групе за израду закона и представница Удружења издавача уџбеника и учила Србије, каже да је задовољна послом који је обавила радна група и да је текст закона побољшан, али да је за њих и даље спорно питање обавезног лиценцирања издавача и штампање нискотиражних издања.

– Услови да добијете лиценцу као што су одређени простор, опрема или број радника, по мишљењу нашег удружења, неусклађени су са савременим начином рада и представљају условљавање издавача формалним стварима. То је лиценцирање без јасног аргумента шта је то што поуздано значи да је неко квалитетан, јер користећи те критеријуме ви оцењујете издавачку кућу, а не уџбеник који она штампа – каже Гордана Кнежевић-Орлић.

Наша саговорница се не слаже са тим да нискотиражна издања, као што су уџбеници за децу са посебним потребама, књиге на језицима националних мањина и књиге за средње стручне школе, треба да финансира издавач.

– Обавеза је државе да обезбеди уџбенике свима и она треба да финансира штампање. Држава то мора да преузме на себе, али да распише конкурс за издаваче, да не би само Завод за уџбенике радио тај посао – сматра Гордана Кнежевић-Орлић.

Хитно је потребно донети закон који ће бити једнак за све, каже Милољуб Албијанић, директор Завода за уџбенике и наставна средства.

– Лиценцирање свих издавача, укључујући наравно и нас, и добијање дозвола за рад довело би нас све у равноправан положај и тада бисмо могли да се такмичимо у квалитету. Завод за уџбенике, на пример, има 290 запослених, а неки издавачи свега четири, те стога сада нисмо у истој позицији – истиче Албијанић.

Он сматра да би било добро да за нискотиражна издања сви издавачи издвајају одређена новчана средства, а да се конкурсом одређује ко ће штампати те уџбенике.

Коментаришући план Министарства просвете да следеће школске године обезбеди бесплатне уџбенике за ђаке прваке, Гордана Кнежевић-Орлић каже да је то „повратак у камено доба”, јер школска књига је интерактивна, а процес учења без оловке, уписивања тачних одговора у књигу и подвлачења је немогућ.

– Није добра идеја да се уџбеник враћа, али мислим да би било добро обезбедити бесплатне књиге деци из угрожених категорија становништва, али, наравно, без обавезе да их враћају – каже Гордана Кнежевић-Орлић.

Милољуб Албијанић сматра да је важно тачно дефинисати шта подразумева комплет уџбеника за први разред, јасно и прецизно рећи који се уџбеници враћају, а који не.

– Тек тада треба утврдити јасну процедуру и конкурс за избор издавача који ће уџбенике штампати, а о томе треба да се изјасне и школе, тако да мислим да ће цео тај процес дуго трајати – рекао је Албијанић.

Ј. Беоковић