И рециклажа на концесију

Са само четири одсто отпада који се рециклира, Србија далеко заостаје за развијеним земљама Европе, али и за многим државама региона. Влада ради на пакету нових закона из области екологије, а њихова примена, према мишљењу Оливера Дулића, министра за животну средину и просторно планирање, знатно ће побољшати ситуацију у области очувања животне средине. Покушаја да се отпад рециклира било је у Србији и раније. И пре више од 20 година постављани су и специјални контејнери за сепарацију папира, стаклене и пластичне амбалаже, али се ниједан од њих није „примио”.

– Проблем је у томе што никад није уведен систем који би подразумевао државне субвенције, подстицаје и давање посла под концесију и заокруживање целог посла да би био исплатив. Ми сад правимо систем који би био исплатив – каже Дулић за „Политику”.

И поред свега, међутим, остаје питање како људе научити да одвајају отпад у зависности од тога да ли је реч о стакленој амбалажи, папиру или органском отпаду. И сам министар признаје да му је „тешко да замисли” да ће уместо једне канте за ђубре као до сада бити потребно неколико места на којима ће да се сепарише смеће. Кључ је, оцењује Дулић, да се промени модел понашања, да људи схвате да тиме што одвајају отпад чине нешто добро за себе и своју земљу. У том смислу биће покренута и „озбиљна едукативна кампања”, а Дулић истиче да би требало да постоји и нека врста притиска који ће подразумевати да свако посматра свог комшију да ли сепарише смеће.

– Али цео процес подразумева и другачију врсту инфраструктуре. Уколико се уклоне постојећи контејнери и буду постављени такви да у њих може да се убаци само флаша или само папир, и уколико вам комунално предузеће додели различите кесе за сепарисање отпада, заиста би било интересантно видети који то човек може, без обзира на напор који је очигледан, и даље да трпа све смеће на једно место или убацује у погрешан контејнер. Онда су то људи који су потпуно неодговорни, који нису на довољном цивилизацијском нивоу да разумеју колико је ова тема важна – наглашава Дулић.

Све ипак неће моћи да се ослони на постојање „балканских шпијуна” који ће да пријављују комшије које непрописно одлажу смеће. Јер и до сада су постојали закони из области животне средине, који су предвиђали и одређене казне, додуше мале, али је највећи проблем био у њиховом спровођењу.

– То отвара питање недовољне развијености комуналне полиције. Обична полиција неће, не може, не стиже, не жели или не сматра да је овлашћена да кажњава неког ко је бацио пикавац на улицу или помешао отпад. Ипак рачунамо да ћемо успети да направимо искорак напред и да променимо наше окружење и обрасце понашања – каже Дулић и наглашава да паралелно мора да се подиже и инфраструктура комуналних предузећа, али и индустрија рециклаже, како би прикупљени отпад био прерађен.

М. Р. Петровић