Дванаесторо ухапшених пуштено на слободу

Краљево – Против свих 35 прекјуче приведених полицајаца и других особа данас ће бити поднете кривичне пријаве Окружном суду у Краљеву, углавном за кривична дела кријумчарења разне робе, незаконитог држања и продаје оружја и давања и примања мита. Додуше, њих 12 је, после саслушања у полицији, пуштено кућама, а осталих 23 је задржано 48 сати у такозваном полицијском притвору. Уз напомену да ова акција против свих актера организованог шверца робе са и на подручје Космета није окончана јуче се саопштењем за јавност огласио Богољуб Живковић, начелник Управе полиције у Краљеву.

„У име великог броја полицијских службеника који професионално и законито обављају своју дужност и у име руководства полицијске управе у Краљеву и станице у Рашки ограђујемо се и осуђујемо припаднике полиције који су својом криминалном активношћу укаљали углед ове професије. Криминал полицајаца а и других смо ми открили и још једном доказали решеност да се боримо против свих видова корупције”. У том саопштењу Живковић још истиче да безбедност грађана на овом подручју није угрожена као ни стабилност јавног реда.

Што се нових детаља тиче нема их много, осим што незванично дознајемо да се роба, односно месо, разно пиће, оружје, бела техника, грађевински материјал, преко линије Копнене зоне безбедности, преласком пункта или другим брдским путевима, кријумчарила свакодневно. Та учесталост је утицала на цену и превоза и „полицијских услуга”. Стога се помиње да су полицајци и возачи добијали исту суму, од десет до педесет евра. Свако возило или колона возила пуних робе имала су „пратњу”. Најчешће се испред кретало путничко возило, возачи у камионима и у пратњи били су опремљени и комуницирали радио-станицама. Дешавало се, истина, да камионџијама пратња није ни била потребна ако им је „при руци” била полицијска радио-станица преко које су се информисали о распореду контроле путног саобраћаја... Роба је шверцована и тамо и овамо, односно са Космета у импровизована складишта, па после је транспортована по гардовима Србије, али и из Србије према овој покрајини. Купци су углавном били познати и била је унапред уговорена количина робе и цена.

Пошто је, судећи по наглом богаћењу појединаца, било очигледно да је тај „посао” уносан повећавао се и број учесника, број опремљених возила за кретање по брдима, а нажалост и број полицајаца који су пристајали на „дил”, уз обострану корист.

М. Дугалић