Кластери повећавају извоз

Формирање кластера је од изузетног значаја за повећање конкурентности и извоза, нарочито у време економске кризе. Због тога је држава обезбедила 40 милиона динара као подршку развоју кластера, а Европска унија ће издвојити додатних 6,5 милиона евра – не само за подстицање удруживања фирми, већ и за повећање конкурентности малих и средњих предузећа, најављено је на јучерашњој конференцији „Кластери – изазови и могућности за регионални развој”.

– Приоритет владе у наредном периоду биће подстицање извозно оријентисаних кластера, попут аутомобилског који је прошле године од извоза остварио приход од око 100 милиона евра – истакла је Весна Арсић, државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја. Она је нагласила и да је кластер пољопривредних машина, са извозом од око 18 милиона евра, успешан пример пословања у нашој земљи.

– Постоје, међутим, и неки недостаци. То су, пре свега, недовољна развијеност и повезаност самих чланица кластера, слаба сарадња са истраживачко-образовним институцијама и недовољно обучен менаџмент. Ипак, важно је да је у Србији коначно почела да се развија свест о значају удруживања у кластере, што је у високоразвијеним земљама одавно постала пракса – рекла је Весна Арсић, наводећи пример познате Силицијумске долине из Калифорније, коју чине седам кластера.

Позитивне примере јуче су изнели и представници различитих европских региона и земаља. Тако је Хуан Мануел Естебан, председник Института за конкурентност, истакао да је Баскија још деведесетих година прошлог века помогла оснивање 11 такозваних приоритетних кластера, који данас покривају половину индустрије те покрајине. Као резултат, како је нагласио, успостављени су различити извозни конзорцијуми, што је допринело економском развоју тог дела Шпаније.

Занимљив пример успешног пословања кластера забележен је и у Словенији. – Захваљујући кластерима, Словенија има годишњи промет од 2,87 милијарди евра, од чега 80 одсто чини приход од извоза у земље Европске уније – рекао је Душан Бушен, директор словеначког Аутомобилског кластера.

Ако је за утеху, Србија није једина која има недовољно развијене кластере. Са сличним проблемом суочава се и Хрватска која, међутим, још од 2004. године интензивно помаже кластере.

– Све већу помоћ влада пружа туристичким кластерима, које чине углавном мали, породични хотели. Занимљиво је да се, према истраживању које смо спровели, већина предузећа у Хрватској није удружила у кластере због финансијске подршке Министарства, већ како би лакше изашли на инострана тржишта – казала је Зденка Месић, из Министарства економије Хрватске.

Попут хрватских, и српски кластери су у осетљивој фази развоја, али би уз помоћ државе и Европске уније могли да се развију, постану конкурентни и остваре знатне приходе од извоза. То је једногласни закључак представника међународних институција и Владе Србије.

– Упркос економској кризи, удруживањем у кластере предузећа ће се лакше припремити за учешће на тржишној утакмици, што је изузетно значајна ствар. Ми смо протеклих година подржавали развој кластера у Србији и наставићемо то да радимо и ове године – најавио је Јозеф Љоверас, шеф делегације Европске уније у Србији.

Н. М.