Дивјак: У Добровољачкој се десио злочин

Од нашег дописника
Сарајево – Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић потврдио је „Политици” да ово тужилаштво још није званично обавештено ко су особе из БиХ за којима је Министарство унутрашњих послова Србије расписало потернице након што су тамошње правосудне институције покренуле истрагу ратног злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву. „Нисмо добили никакво обавештење, али желим да нагласим да су сви предмети ратних злочина који су почињени на територији Босне и Херцеговине, искључиво, у надлежности правосудних институција БиХ, односно Суда БиХ”, сугерише он.Међутим, медији данима извештавају да је „МУП Србије расписао потерницу за 19 ратних политичких и војних званичника БиХ осумњичених за злочине у случају Добровољачка улица у Сарајеву у којој су 3. маја 1992. године у нападима бошњачких снага убијена 42 припадника бивше ЈНА, 73 рањена, а 215 их је заробљено.

Према медијским извештајима, Тужилаштво за ратне злочине Србије отворило је истрагу против бивших чланова Председништва Републике БиХ Ејупа Ганића и Стјепана Кљујића, команданта Штаба ТО Републике БиХ Хасана Ефендића, заменика шефа МУП-а РБиХ Јусуфа Пушине, високопозиционираних официра бивше Армије БиХ Јована Дивјака и Фикрета Муслимовића и команданта Специјалне јединице полиције Драгана Викића, као и оснивача Зелених беретки и Патриотске лиге Емина Швракића и Заима Бацковића.

Спекулише се, такође, да се иста ова имена, као и још нека друга, налазе и на потерници МУП-а Србије, што је изазвало врло оштре реакције појединаца у Сарајеву у чему, у односу на све друге, предњачи Ејуп Ганић. Он је у једној телевизијској емисији изјавио да је „Србија земља која фабрикује лажи”, а расписивање потернице је упоредио са петардом коју „они испаљују сваких неколико година, јер желе дестабилизовати БиХ”. Ганић је у истој емисији на питање да ли му је јасно да ће, уколико Београд распише међународну, такозвану „црвену” потерницу Интерпола, моћи да се креће само на територији БиХ, наставио да прича о свему у свачему, између осталог, напоменуо је да „у свету има милијарду и 300 милиона муслимана”.Наравно, силно се трудио да увери јавност да су његове руке чисте и да се у Добровољачкој није догодио злочин.

За разлику од Ганића, бивши генерал Армије БиХ и један од директних учесника у случају „Добровљачка” Јован Дивјак размишља потпуно другачије и тврди да „има разлога за истрагу”, јер он сматра да се 3. марта, када је пресечена колона ЈНА, „десио злочин”.

„Оно што је сигурно јесте то да напад није био организован. Ту су се створиле бројне групације, дошли су и једни, и други, и трећи... Али да се узму пушке и опали по аутобусу где седе цивилна лица која се враћају из друге војне области и притом убије човек” – то није било потребно. Дакле, није било сукоба на фронту, људи су били разоружани, то што се десило није смело да се деси, и то је злочин”, изјавио је Дивјак сарајевском листу „Глобал”.

У интервјуу истом овом листу портпарол Тужилаштва за ратне злочине Србије Бруно Векарић истиче да је „ситуација у случају напада на колону војника и официра ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву правно потпуно јасна: донето је решење о спровођењу истраге, дакле, реч је о преткривичном поступку, а не о оптужници”. Он истовремено напомиње да је „расписивање потернице део уобичајене правне процедуре”, а не искључује ни могућност расписивања и Интерполове потернице уколико су осумњичени недоступни домаћим органима, за шта је, према његовим речима, „потребна сагласност Министарства правде Србије”.