Камере спасавају шофере

Град намерава да следеће године у возила Градског саобраћајног предузећа „Београд”, као и у аутобусе приватних превозника, угради сигурносне камере. У Дирекцији за јавни превоз тврде да ће на овај начин, макар делимично, бити повећана безбедност како путника тако и возача који су све чешће изложени нападима хулигана.

Готово да не прође недељу дана а да неко од путника или возача аутомобила вербално, а каткад и физички, не насрне на шофере ГСП-а. Због тога се раније помињала идеја да возачи јавног превозника добију статус службеног лица, али се од те опције одустало.

– Ко се још обазире на статус? У принципу, могли би возачи да поднесу такав захтев, али не верујем да би им то много помогло. Боља опција је увођење камера у аутобусе, тролејбусе и трамваје, мада ни то није трајно решење. Такобисмо донекле заштитили шофере, али они ће бити жртве хулигана све док не буде уведена строжа казнена политика – сматра Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз и истиче да ће, док се то не догоди, град покушати да заштити возаче бар видео-надзором.

У плану је, каже, уградња сигурносних камера у 2.000 возила јавног превоза, као и постављање такозваних паник тастера, али тек следеће године.

– Савремена технологија ће омогућити да возач у случају напада притисне паник тастер, чиме ће одмах бити алармиран центар за праћење возила. С друге стране, камере ће допринети повећању безбедности, пре свега тако што ће полиција лакше моћи да идентификује нападаче – објашњава Ђукановић, напомињући да ово није коначно решење проблема насиља у возилима јавног превоза.

И Радослав Николић, генерални директор Градског саобраћајног предузећа „Београд”, сматра да камере и паник тастери неће у потпуности заштитити возаче од насилних путника. Наглашава и да идеја да шофери добију статус службеног лица није реална.

– Када је било много напада на таксисте, појавила се прича како би они требало да добију статус службеног лица. Ако бисмо се служили том логиком, онда би свако ко ради на улици требало да буде службено лице. Није то решење – казује Николић, додајући да је најважније од свега едуковати људе.

Први човек ГСП-а истиче и да возачи јавног превозника нису увек жртве, већ и да они понекад изазову сукоб.

– Ипак, ти људи возе седам сати дневно, што је велики напор. Имам разумевања када понекад бурно реагују, али им свакодневно говорим да морају да буду толерантни и стрпљиви – наглашава Николић.

Стрпљење возача је, чини се, на измаку, јер су демолирање аутобуса, свађе са бахатим путницима и одбрана од хулигана постали такорећи саставни део њихове професије.

Н. М.