Риба лоша за Европу, добра за Србију

Италијанску јавност ових дана потреса афера пангасиус или „риба превара”. О њој пишу дневне новине, а државна телевизија је недавно ову тему сместила у ударни термин. Због контроверзних и недовољних информација о квалитету рибе која на тамошње, али и остала тржишта Европске уније стиже из Вијетнама ипотрошачи су дигли глас. Разлог више је и то што се на пијацама ова јефтина риба продаје као скупља врста – лист, на коју неодољиво подсећа. Разлика је у томе што „панга” или афрички сом у рибарницама кошта око шест евра, а лист чак седам пута више. Под притиском јавности, као и чињенице да се узгаја у долини загађене реке Меконг, цена јој пада, па увозници ужурбано траже нова тржишта.

Трагом ове вести „Потрошачка политика” сазнаје да ни купци у Србији нису поштеђени ове трговачке преваре. На београдској Каленић пијаци тако се, према тврдњама наших читалаца, филети пангасиуса продају као свежи филети рибе лист (пошто су претходно одмрзнути!). Реч је о трговачкој превари, а добри познаваоци рибе кажу да купац тешко може да их разликује, јер су из исте породице, али неупоредивог квалитета.

Залеђени пангасиус је због приступачне цене међу продаванијим производима у последњих годину дана. Има га у свим продавницама, па чак и у месарама где је тренутно на попусту и кошта око 400 динара за килограм. Трговци га продају као филете сома, па би потрошачи приликом куповине требало да се распитају да ли је реч о домаћој или увозној врсти сомовине. Обазривост није сувишна ни у ресторанима где има још више могућности за обману.

Иако су у већини надлежних државних институција упознати са случајем из Италије, кажу да се увозна риба на нашем тржишту строго контролише и да без сагласности за увоз са одређене територије не може да пређе границу. Ванредне контроле, како кажу у Министарству пољопривреде, није било. „Политика”, међутим, незванично сазнаје да су пре месец дана инспектори, управо због овог случаја, контролисали увозну рибу и проверавали присуство тешких метала у њој.

– Редовно испитујемо узорке рибе на присуство тешких метала. Прошле године враћене су три пошиљке из увоза – две пошиљке шкољки из Хрватске, због повишеног нивоа кадмијума и једна смрзнуте морске рибе пореклом из Италије, због истеклог рока употребе – тврди Душан Пајкић, директор Генералног инспектората Министарства пољопривреде, додајући да контролом пангасиуса нису утврђени недостаци и да потрошачи немају разлог за забринутост.

Велики увозници рибе истичу да се не би коцкали са увозом лошег квалитета рибе, али да потрошачи треба да знају да на тржишту има различитих категорија исте врсте рибе.

– Увозимо замрзнуте филете пангасиуса из Вијетнама, али и свеж лист и филете из Италије. Тешко их је разликовати, али озбиљан трговац неће ризиковати. Вијетнамски сом који ми увозимо има само десет одсто глазуре, али на тржишту има и оних са 20 до 25 процената. То значи да ће купац добити мање меса, а више воде после одмрзавања филета – објашњава Славица Паланачки, директор велепродаје великог увозника рибе сквадра.

На питање како то да су филети листа јефтинији од свеже рибе лист, и како се цене толико разликују у Србији и земљама у окружењу, наша саговорница каже да се увози риба свих категорија и квалитета.

– Филети су јефтинији, јер се праве од рибе слабијег квалитета. Због тога филети листа коштају у малопродаји око 800 динара, а риба у комаду 1.850. Код рибе ослић норвешки крупнији хек кошта дупло више од минтаја који је ситан и мање квалитетан – каже Славица Паланачки.

У „Тропик” рибарству уверавају да увозна риба пролази кроз три ригорозне контроле пре доласка на тржиште, као и да се пангасиус све више продаје код нас.

Како сазнајемо, трговци на велико су јуче после интересовања новинара за ову тему, од увозника затражили изнова дозволе и уверења о квалитету на увид. А да се увозницима и граничној контроли верује показује и податак да надлежне инспекције уочи овогодишњег поста нису организовале ванредне контроле квалитета рибе.

Ивана Албуновић - Јелица Антељ

--------------------------------------------

Опасан канадски лосос

– Већи је проблем што код нас можете да купите канадског лососа за 250 динара који је доста јефтинији од шарана. У Канади се обавезно истиче обавештење да је овај лосос генетски модификован и мора да се једе у ограниченим количинама и не тако често. Рецимо, једном у три месеца. Код нас такав натпис не постоји – каже Мирјана Мишчевић, секретар Групације за рибарство Привредне коморе Србије.

(/slika2)Према њеним речима, цена рибе у Србији пресудна је за потрошача. Прошле године увезено је рибе у вредности од 56 милиона долара што је 13 одсто више него у 2007. Потрошња рибе у нашој земљи из године у годину се повећава и према званичним подацима износи од пет до седам килограма по становнику годишње.

– Сом из Вијетнама, пангасиус, нешто је ново код нас. Многе државе, па и Америка га не увозе, јер ниском ценом ремети односе на тржишту. Мађари га већ сами гаје и производе око 20.000 тона годишње. Филетирају га и за извоз, а ми га и даље увозимо – истиче Мирјана Мишчевић.

Према њеним речима, постоји велико интересовање да се вијетнамски сом гаји и у Србији, али Министарство за екологију то не дозвољава, уз образложење да постоји могућност да се „прошири у Дунав“.

На питање шта мисли о квалитету увозне рибе, наша саговорница каже да је све оно што стиже по врло ниској цени дискутабилног квалитета.

– Ми немамо релевантну институцију која ће да пропише испод којег нивоа квалитета риба не може да уђе на тржиште. Немамо ни дирекцију за рибарство – каже наша саговорница.

Професор на Ветеринарском факултету Милан Балтић, један од највећих стручњака за рибарство, потврђује да код нас постоји отпор за узгој пангасиуса, као и свега што није аутохтоно.

– Афрички сом је риба која се узгаја у вештачким условима и по квалитету је далеко од оних које живе у природи. Због тога је пангасиус неупоредиво лошијег квалитета од домаћег сома – каже Балтић.

По његовом мишљењу, код нас је ипак најпродаванији ослић, као и скуша која је здрава и масна риба (најбоља за здравље) и добро је што је има довољно у исхрани.