Баксузи и намћори играју коло „леђа у леђа”

Крушевац – Око 700 чланова Удружења „Добра нарав”, које окупља крушевачке баксузе, угурсузе и намћоре, испунило је до последњег места две сале хотела „Рубин”, у „девети торник по Божићу”, и обележило 80 година рада свог друштва. Прослава је традиционално почела извођењем химне, у којој се пева о љубави намћора и баксуза према деци, чиме се правда наопака нарав људи, чланова овог друштва.

Председник друштва „Добра нарав” Звонко Рајковић зажалио је што Крушевац нема салу која може да прими 6.000 људи, колико чланова има њихово друштво, приметивши да то и није највећи скуп „најгорих људи”.

– Циљ нам је да сачувамо дух наше старе чаршије у време београдизације Србије, када наша деца у све већем броју напуштају нашу стару, Лазареву, и одлазе у Београд, као нову престоницу, пут многих наших глумаца, који засмејавају главни град. Зато ми, угурсузи, намћори и баксузи, и даље сакупљамо прилоге, најчешће од казни за оне који говоре када се ћути, и купујемо деци одећу за верски празник Врбицу – подсетио је председник Рајковић.

С прошлогодишње свечаности баксузи су сакупили новац за 80 пари одела и обрадовали сиромашну децу десет школа. Ове године се очекује нешто више новца, и одела. Међу овом великом скупином кажу да је највише баксуза, који се, како је објаснио мр Мирослав Живојиновић, рађају као такви, па угурсуза, који то постају сопственом вољом, и, најзад, намћора, које ствара живот, управо онакав какав данас имамо. Зато угурсузи најчешће понављају стихове: „Нарав, то је разноврсна особинаљудска, најбоља је од свих наша воља угурсуска”.

Припадници ове наопаке сорте, међу којима су традиционално трговци, лекари, инжењери, банкари и професори, па и понеки политичари, које тешко примају у чланство, али их данас има у изобиљу, кажу, па не могу да избегну пријем.

И сви, као и сваке године, играју традиционално, баксуско коло: леђа у леђа. Да се зна да нико ни са ким не може „на послом”! Зато се и даље окупљају на дан „деветог торника по Божићу”, за који у „народном календару” пише да је „најзлосрећнији међу уторницима”. Кад су, кажу, тако могли некадашњи оснивачи, међу којима је највише било адвоката, професора, бомбонџија, воскара, деловођа, електричара, апотекара, опанчара, пинтера, ужара, сарача и фијакериста, могу и они данас. Додуше, нешто су проширили и мало променили занимања, али се и даље држе правила да међу њима не може бити попова, жандара, официра и подофицира, све док их на то не примора будући закон о спречавању дискриминације...

Са забаве, коју су на свој начин организовали, новац ће поверити женама, па макар их критиковала удружења за родну равноправност, и задужити да уочи Врбице купе одела и обуку добре а сиромашне ђаке.