Мајстор-ловац

Након победе Октобарске револуције која се у једном периоду и на одређеним географским просторима називала и "великом", на врховима кула московског Кремља двоглави крилати орлови замењени су новим знамењем, звездама петокракама. Средином двадесетог столећа, када је прва земља социјализма добила друштво, диљем источне и југоисточне Европе на безбројним јавним здањима уместо хералдичких бића или крстова освануле су звезде. Шиљати торњеви показали су се као нарочито погодна места за реплицирање узора. Рекло би се да је могућност дословног понављања, обавезно у мањим верзијама, била пресудна за такав избор.

Поникле на великом таласу звезде су на сличном таласу и нестале: пад Берлинског зида углавном је вратио старе симболе. Више од двадесет грађевинских фирми понудило је, почетком деведесетих година прошлог века, да бесплатно, као вид рекламе, скине петокраку са стреле на куполи мађарског парламента. Завршетак великих демонстрација против камелеонског диктатора Милошевића означен је перформанском у којем је са шиљка куполе дворског здања у Београду скинута звезда.

Симболи, ваљда, постоје oд када постоје и људи – њихову моћ не треба потценити. Појављују се на местима много необичнијим од врхова торњева. Двојица светаца које дели пет векова, Свети Еустахије и Свети Хуберт, у лову – по њиховим легендарним житијима – сусрели су јелена између чијих је рогова бљештао крст. Први, заповедник гарде цара Трајана и други, распусни млади племић из Аквитаније који је у лов пошао кад му време није, на Велики петак, доживели су конверзију у сусрету са необичним јеленом: Еустахије је живот завршио као мученик, Хуберт као први бискуп Лијежа. Обојица су, наравно, заштитници ловаца, али и многих других, посве различитих скупина верујућих људи.

Јелен са крстом међу роговима данас је, међутим, много познатији као заштитни знак слатког алкохолног пића "јегермајстер". Као и код сличних хербалних ликера рецепт је строго чувана тајна, наводно се у пићу налазе екстракти педесет шест различитих травки. Популарни дигестив производи се у Волфенбителу близу Брауншвајга од 1934. године. Првобитна намена овог еликсира била је медицинска – није то једини производ који се из лека преметнуо у порок... Веровало се да је благотворан за многе бољке, од кашља до проблема са пробавом.

Да се не мењају само симболи на грађевинама потврђује једна штафетна палица предата за рођендан некадашњем председнику Југославије. Музеј који наставља традиције оног који је у наслову имао Титов апокрифни рођендан данас чува колекцију од преко двадесет хиљада штафетних палица – безмало двоструко више него код Аполинера. Нажалост, разнородна и на моменте бизарна збирка не може се данас видети у целини. У бочним одајама јединственог објекта на свету, стаклене баште која је, без радикалних архитектонских интервенција претворена у маузолеј, некадашњег места ходочашћа познатог под именом "Кућа цвећа", налази се редукована али и изузетно култивисана поставка. У њој посебно место заузимају штафетне палице, не само оне "савезне" које су, негујући древну мистику додира и описивања магијских кругова по оцртаној територији, додељиване од 1957. године, већ и оне које су из свих крајева Југославије ношене пре но што је у тај важни државни ритуал уведена централизација.

У врху зидног аранжмана, постављена као какав ловачки трофеј, налази се штафета у облику главе бика. Међу извијеним роговима те високо симболичне животиње блиста петокрака. Тешко је данас проникнути у мотиве онога ко рођенданску честитку "највољенијем суграђанину" обликује као главу бика. Можда је инспирација био Пикасо? Некакав афрички тотем? Можда викиншки шлем? Бик се убија снажним, прецизним ударцем међу рогове – ако је бик овде симбол империјализма, звезда је погодила право место. Сме ли се веровати да је творац овог објекта желео да обележи идеолошку раскрсницу на којој се крст Светог Хуберта међу роговима претвара у звезду? Или је просто дао дискретни знак да је љубитељ "јегермајстера", пића које се, као ни много штошта са трулог Запада, у то време није могло наћи у слободној продаји на територији СФРЈ.