Дете у телу одраслог

Мари Луиз Ге је у врху најпознатијих канадских писаца за децу. Ауторка је многобројних књига које сама и илуструје, а једну од таквих, под насловом "Карамба", објавила је уочи овогодишњег Сајма књига у Београду кућа "Арт Ист" (Друштво лепих уметности).

"Данашња деца окружена су мноштвом слика око себе, на филму, или ТВ" – каже Мари Луиз Ге у разговору вођеном током њеног недавног гостовања на Сајму књига у Београду. "Илустрована књига за децу је, међутим, интимни предмет другачије врсте, који им пружа луксуз враћања на претходне стране и промишљања визуелног вокабулара слика у њој. Зато се трудим да у својим причама, уз главну, понудим деци низ малих потприча у позадини, у којима се нешто паралелно збива.

– У књизи "Карамба", посвећеној једној мачки, ту су разни споредни ликови из света животиња и све те слике носе другачије нивое разумевања која деца сама откривају, ви им их не цртате дословно. При том подстичем њихову уобразиљу. Рецимо, кад на првој страници представим мачку која се вајка што не зна да лети, они су шокирани: "Па, мачке не могу да лете!?" – док их не увучем у свој нови, уврнути свет, у ком је све могуће, па је нормално и да мачке лете.

Током двадесет пет година Мари Луиз Ге написала је преко педесет књига за децу и добила најпрестижније награде у Канади, међу њима и гувернерову за дечје стваралаштво. Њена прва књига, "Чаролија кишног дана", инаугурисала је тај фантазијски приступ деци, јунаци полазе од наизглед обичне ситуације, досадног кишног дана у кући, да би већ следећег тренутка, на леђима притајеног тигра у подруму, кренули у фантастичну пустоловину. Догодине ће се на српском појавити неке од књига из њеног серијала о Стели.

"Увек се уживљавам у улогу детета које посматра свет и поставља разна питања која га муче: откуд потиче киша, како расте камење, да ли га неко залива, зашто је небо црвено у сумрак, шта је морска звезда (одговор је да је то звезда падалица која се заљубила у море), можемо ли да једемо пахуљице… Нико не прича с дрветом, али дете то чини, третирајући дрво као одраслу особу, и ако му оно не одговори закључиће да му дрво, једноставно, не одговара на очекивани начин."

Када одрастемо и кад коначно почнемо да разумемо свет око нас и његове принципе, наш свет почиње све више да се смањује, сматра мари Луиз Ге, чије су књиге преведене на многе језике, на свим континентима. "Дакле, изгледа да сам погодила нешто универзално."

Наша саговорница је и аутор постера и позоришних комада за најмлађе, за које, каже, прави све неопходне детаље, текст, сценографију, чак и марионете. Те комаде, каже, прави на исти начин као књиге. "Они, уосталом, и јесу сви део једне те исте књиге, само у три димензије."