Два века правних наука

Од три професора и девет студената, београдски Правни факултет данас је израстао у једну од највећих европских високошколских установа.

Шест хиљада студената, две хиљаде апсолвената, 115 професора... Факултет је дуго трагао за датумом свог утемељења и доскоро је као година оснивања сматрана 1841, када је почео са радом београдски Лицеј. Ипак, одлучено је да се за почетак изучавања правних наука у Србији узме 1808. година, тада је основана Доситејева Велика школа, на којој су се осим права изучавали и филозофија и техничке науке.

На предавања уз шифру

Два века од оснивања много тога је другачије – све се чини да се студенти на факултету осећају као запослени који су дошли на посао. А кад оду кући, то чине са сазнањем да су нешто урадили. И заиста, овде се налази и библиотека, интернет читаонице, мултимедијална конференцијска сала, кафић, банка, па се не мора у град за разна плаћања… 

(/slika2)На једном од 14 инфокиоска који су постављени у унутрашњости зграде студент увек може да сазна шта се у том тренутку дешава на факултету, где је професор којег тражи, кад почињу вежбања из предмета који га интересује, која су предавања у току, како изгледа распоред испита ...

Довољно је да укуца своју шифру, као на банкомату, и за тили час пред њим ће се појавити сви подаци који га интересују.

Студенти носе и картице које укуцавају на уласку у амфитеатар и на тај начин пријављују своје присуство, што ће им касније олакшати полагање. Свако од њих има право на три бесплатна испита, а на првој години бруцоши добијају и бесплатне уџбенике. На правима су сада сви предмети једносеместрални, студенти су још током уписа, у октобру прошле године, добили распоред полагања у јануару: чим су кренули на предавања знали су код којег професора ће полагати испит.

У овом високошколском здању су и модерне читаонице са галеријама, и више од 200 интернет прикључака.

Уџбеници су компјутерски обрађени, односно скенирани, а прикључком на мреже иностраних факултета постали су доступни и страни уџбеници. 

Судница за вежбања

На факултету је једна учионица преуређена у судницу где се одржавају вежбања, ту долазе судије и адвокати, отворена је и правна клиника у којој студенти под надзором адвокатске коморе дају бесплатну правну помоћ грађанима из облигација, породичног права и кривице.

Доктори правних наука из Бостона или Париза више не морају да долазе у Београд, предавања се сада слушају преко видео-бима у конференцијској сали, а у њој се повремено одржавају и семинари уз учешће утицајних личности из целог света, опет посредством усавршене компјутерске технике.

У трећем веку постојања Правни факултет све више ради и као профитни центар. Овде са поносом истичу да последњих година и сам факултет зарађује и да је удео републичког буџета у финансирању ове високошколске установе пао на мање од 50 процената.

(/slika3)Зарада се остварује и од књижаре, сувенирнице у којој се продају дуксеви и мајице са логом факултета, од фотокопирнице... Правни има и своју издавачку делатност, па тако ниједан професор не штампа своје књиге у другим издавачким кућама.

Осим књиге из области правних наука, штампају се и друге, недавно је објављена и једна о белоглавом супу у склопу туристичке промоције Србије.

Факултет је постао редован излагач на Сајму књига, а декан Мирко Васиљевић каже да ће издавачку делатност и даље ширити. Заједно са „Службеним гласником”, ускоро ће бити објављена сабрана дела Миодрага Јовичића и Драгољуба Јовановића. У плану су и дела других угледних правника, научника и уметника.

Многи студенти кажу да Правни има једно од најбољих места за излазак у Београду. Кафић „Бона фидес” је култно састајалиште академаца, које петком и суботом има продужено радно време.

„Бона фидес”, компјутери на галеријама, комфорне читаонице... Зато не чуди што половина студената које тамо можете видети како пију кафу или уче у тишини и није са Правног – већ са других факултета.

Драгољуб Стевановић

-------------------------------------------------------

 Председници влада, академици, професори

 На Правном факултету образовало се више од 50.000 дипломираних правника, 1.200 магистара и 830 доктора наука, осам председника и потпредседника влада, 15 министара, 19 професора овог факултета били су или јесу академици, а њих 15 ректори Београдског универзитета.

Декан Правног факултета професор др Мирко Васиљевић истиче да су још од оснивања у његовим амфитеатрима предавали професори који су се школовали на угледним европским универзитетима у Паризу, Женеви, Бечу, Будимпешти… и тако у младе нараштаје уносили   европски дух и идеје. Познати европски универзитети школовали су велика правничка пера тадашње Србије – Стојана Новаковића, Јована Стерију Поповића, Бранислава Нушића, Слободана Јовановића, Живојина Перића, Радомира Лукића, Тому Живановића.

Многи професори овог факултета били су гостујући предавачи на Сорбони, у Оксфорду, Кембриџу, Грацу, Москви, Прагу…

--------------------------------------------------------

Болоња

Правни факултет прима хиљаду и по студената годишње, од којих су за 600 предавања бесплатна, а остали се сами финансирају. Идеално би, по речима декана, било да се уписна квота ограничи на хиљаду бруцоша. Међутим, проблем су и приватни факултети где нема ограничења уписа.

– Нешто озбиљно шкрипи у примени Болоњске декларације на Београдском универзитету: у пракси долази до срозавања критеријума високог школства. У оснивању неких факултета мени се чини да је мотив стицање профита, а не едукација, што је само по себи супротно основној мисији универзитета – каже професор Васиљевић.. 

За разлику од Србије (или Украјине, где има чак 400 приватних правних факултета!), у западноевропским земљама практично и нема приватних факултета из области правних наука, да би се очувао висок стандард када је реч о школовању будућих државних чиновника. Само је у Немачкој основан приватни правни факултет, али он може да школује стручњаке само за рад у привреди, а не и у државним органима.

----------------------------------------------

Нотари и буџетски саветници

Студентима Правног факултета пружају се широке могућности за запослење. Специјализацијом се стичу актуелна звања стечајног управника, за берзанско пословање, корпоративно управљање, ревизију и буџетски поступак, а перспективно је и изучавање права Европске уније, за које је настава искључиво на енглеском језику.

Бити порески саветник грађанима и предузећима такође је профитабилно занимање. Доношењем новог закона предвиђено је да се ускоро судови растерете ванпарничних поступака, депозитних послова и овера, па ће та област прећи на јавне бележнике, односно нотаре. Предвиђено је да на 15.000 становника буде запослен један нотар.