Два лица Џејмса Вотсона

Биологија је имала три вододелнице: Грегора Мендела који је експериментишући с грашком открио законе наслеђивања преко гена (дискретне јединице наслеђа). Затим, Чарлса Дарвина који је целокупном постојећем и непостојећем живом свету нашао заједнички именитељ – еволуцију. И најзад, наше савременике Џејмса Вотсона и Френсиса Крика (недавно преминуо) који су 1953.године овим горе наведим особинама за сва жива створења на Земљи нашли молекуларно објашњење – одгонетнули су молекуларни механизам који је све то омогућио. То своје откриће обелоданили су 1953. године, веровали или не, у једном пабу (пивници!) у енглеском Кембриџу узвикнувши: Открили смо тајну живота! Горепотписани не може а да се у потпуности не сложи с таквом изјавом.

Џејмс Вотсон, дугогодишњи професор на Харварду а затим и директор једног од најпрестижнијих научних института у Колд Спринг Харбору на Лонг Ајленду код Њујорка, има нажалост, као и римски митолошки бог Јанус, два лица. Једно које одсликава генијалан ум, невероватну оштроумност, до бола бескомпромисан који, чак, и емотивно не трпи било какву научну недореченост, кловнирање у науци, медиокритетство.

Он је једном или два пута месечно одржавао у својој лабораторији (соба за око 50 слушалаца) чувене семинаре. У осам увече! По позиву си били и предавачи, али и слушаоци. Тако је једне године новопечени нобеловац био позван да одржи "семинар четвртком увече". Семинар  је трајао, можда, пет-шест минута дуже него што је предвиђено (Вотсон је стално нападно гледао на сат), да би после предавања устао и рекао: "Добро (XY) чули смо чињенице, да ли имаш намеру и када да нам кажеш стварне чињенице!" Тајац, мук! Дабоме, дискусије није ни било! Истини за вољу, предавање нобеловца било је уопштено, више уџбеничко, а претпостављало се да ће нам говорити о резултатима за које је заслужио Нобелову награду.

Другом приликом предавач је био Јапанац. Пословично, они лоше и неразговетно говоре енглески. Тако је било и овог пута. На крају је устао Вотсон: "Можда је предавач и имао шта да нам каже, али нам то није рекао!" Разлаз!

Међутим, и у јавним наступима изван науке Вотсонови испади су безбројни. Његове изјаве често су биле обојене расизмом и сексизмом: од тога да би волео да види свет препун генетички скројених (генетичко инжењерство) лепих девојака до онога да је сексуални нагон везан за боју коже (Хиљаду и једна ноћ?). И најзад, што је прелило и стрпљење и обзир према једном идолу, икони биологије, јесте његова недавна изјава дата британском листу да су Црнци мање интелигентни и мање способни за запошљавање. То, чак, ни највећи поштоваоци Џејмса Вотсона нису могли да прихвате. Стога је по хитном поступку суспендован са водеће позиције у лабораторији у Колд Спринг Харбору, отказана су му бројна већ заказана предавања широм света. Једном речју, доживотно је отписан из научног и јавног живота! Питање је да ли је то заслужио и, још болније, шта га је нагнало да се тако понаша?

Не желећи да браним овај лични суноврат хоћу да нагласим да, када се прашина слегне и историчари мирно и без узбурканих осећања буду описивали Џејмса Вотсона, с надимком "поштени Џим" (Honest Jim), неће моћи да не кажу да је био један од најбриљантнијих људских умова. Џејмс Вотсон и Френсис Крик (више први) видели су даље, много, много даље, него и Морис Вилкинс и Розалинд Франклин који, имајући непосредне екперименталне резултате, нису сагледали сву биолошку лепоту и смисао структуре ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). Прва двојица су објединили особине свих живих бића и објаснили како се родитељске особине наслеђују, а да сви ми имамо заједничке претке настале или нестале током еволуције. Шта још постићи у животу?

Џејмс Вотсон је написао неколико књига, а у широј јавности најпознатија је аутобиографска исповест: "Двострука завојница" (The Double Helix) која романсијерски, чак би се могло рећи трилерски, слично "Давинчијевом коду", описује откриће структуре ДНК. Друга и, вероватно, без премца у биологији јесте "ДНК, тајна живота". Озбиљна и научно утемељана, држим је на ноћном ормарићу и када је насумично отворим и прочитам страницу-две увек нешто ново научим. Тако сам сазнао да је фашизма зачет преко тзв. еугенике (стварање чисте људске расе), управо, у Колд Спринг Харбору (САД), да би касније ово "научно откриће" Адолф Хитлер узео за темељ своје идеологије.

Трећа коју помињем је недавно изашла (такође аутобиографска) "Клоните се досадних људи: поуке из једног живота у науци". Опет до бола искрена и отворена.

И најзад, лично искуство. Поводом стогодишњице Менделовог открића Џејмс Вотсон је написао први уџбеник молекуларне биологије "Молекуларна биологија гена". Послао сам писамце да ми дозволи да је преведемо на српски. Позвао је телефоном и рекао да не мора ништа да се плати, ако буде трошкова са издавачем он ће то да покрије. Једини услов: да му доставим примерак превода. Када је књига изашла, проследио сам су два. Недуго потом враћен ми је један експресном поштом уз опаску: "Договорили смо се да буде само један!"