Риба звана панга

Вијетнамска риба пангасиус која је због неутралног укуса успела да оствари рекордан пробој на готово сва светска тржишта, у Србији се одомаћила као – камелеон. За четири године колико се продаје код нас променила је више „улога”, и сада се у рибарницама, дисконтима, па и великим трговинским ланцима потура као свеж или филетиран лист, сомовина или смуђ. Према тврдњама појединих увозника и трговаца који су јуче реаговали на текст у „Потрошачкој политици”, реч је о класичној обмани потрошача коју нико не санкционише. Они тврде да овој риби ништа не фали, тако да постоје различита мишљења о њеном квалитету, али је истина да је посебна врста коју треба тако и декларисати. Као таква треба да има одговарајућу цену, а не да служи за остваривање екстрапрофита онима који злоупотребљавају незнање потрошача.

– Када је тек стигла у Србију, продавали су је као филете смуђа, јер је и смуђ јако цењена риба. После су је нудили као сома. Панга није сом, тврдим да је квалитетнија од сома. Онда су се досетили да је одмрзну и ставе на други део „тезге” и продају као филет листа, али за 900 динара. То треба кажњавати – каже за наш лист Ранко Рајовић, власник „Минети групе”, такође увозника рибе.

Коректно је, додаје, продавати је као филет панге, јер то јесте, и тако уосталом и стоји на декларацији код оних увозника који желе поштено да је продају на нашем тржишту. Према речима Рајовића, рибе лист на нашем тржишту „уопште нема или је има врло мало”. Онај прави лист би коштао пет пута више од цене која је у понуди на нашем тржишту.

Многи су изгледа покушали и успели да зараде на скупоценом листу.

– Пре више година један увозник је на наше тржиште допремио неколико шлепера рибе фландер из Пољске, који има исти облик као лист. Али то је риба из пољских река, са тврдим месом и тешка за јело. Килограм листа тада је коштао пет, шест марака, а ова риба марку. Хтео је да је подвали, али када је видео да не може да је прода великим рибарницама, морао је да је врати добављачу – објашњава наш саговорник.  

Подвале на тржишту увозне рибе и изјаве званичних институција да је ипак све у реду отвориле су јуче полемику међу увозницима, малим и великим, трговцима, забринутим потрошачима. То је потврдило да разлога за контролу има, нарочито у време поста када се риба више конзумира. У тржишној инспекцији, међутим, јуче нам је речено да је овај део у надлежности ветеринарске, односно пољопривредне инспекције. Погођени, мањи увозници и породичне фирме, ипак позивају инспекцију да прочешља пословање свих увозника и пружи праву информацију купцима.

Потрошачи би, како саветују у ланцу увоза и дистрибуције рибе, требало да обрате пажњу и на оне који продају већ припремљену рибу у ресторанима и супермаркетима. То је место на којем су подвале, посебно готовог листа, још неприметније.

– Продајемо филете пангасиуса и тврдим да је реч о роби која је квалитетна и прошла је све контроле. Данас купци не желе да их купују у страху да им подваљујемо. Хоћу да се зна ко шта продаје, а ја стојим иза своје робе – каже Гордана Марић, власница рибарнице „Амиго трејд”.

Многи трговци који су нас јуче контактирали кажу да је лоптица у дворишту великих увозника, али и највећих трговаца. Ако свеж лист кошта 1.850 динара, како килограм филета може бити само 800 динара, питају. Када се очисти од главе, коже и костију од листа остаје једва пола килограма филета. Нема логике да буде јефтинији од 1.500 динара, кажу наши саговорници.

– Имам код себе кесу од пет килограма филета наводно свежег листа. Продаје га велики трговац који тврди да има најповољнију цену. Спреман сам да ово однесемо у инспекцију и тврдим да ће се показати да је реч о пангасиусу. Знам, јер се овим послом бавим више од 30 година – каже један власник рибарнице који је потврдио да је конкуренција већ јуче повукла робу у коју се може сумњати.

Неки наши саговорници јуче су тврдили да ово није једина превара на тржишту. Наши закони су, кажу, у неким одредбама ригорознији од европских, али у неким деловима и те како има простора за малверзације. Све проблеме прати, очигледно, неправилно или непотпуно декларисање производа.

– Скуша је још један пример за то – имате ону која у себи садржи више од 25 одсто масноће и квалитетнија је, али опет у продаји је и она са мањим процентом масти која је јефтинија и стиже из топлих мора. У квалитету има разлике, али нико од добављача ове јефтиније неће истаћи да је реч о „поснијој” скуши. Купци због 20 динара мање купују ову другу, мислећи да су купили најквалитетнију из Ирске или Шкотске – каже Марићева.

И данас се међу трговцима рибом препричава догађај када је у једном познатом београдском хотелу Немцу, специјалисти за лигње, уместо најквалитетније и најскупље патагонике коју је тражио, послужен илекс, што, по тврдњи Ранка Рајевића, није лигња.

– Срамота. Свачим се служе. На тржишту имате најквалитетнију патагонику (са подручја Фокланда) која је ситнија и мекша, калифорнијку (из Калифорније) која је тврђа и крупнија лигња и илекс оно што зову лигњом, а она то није – каже Рајевић.