Закон не трезни пијане малолетнике

Ученик средње Саобраћајно-техничке школе из Земуна, И. Ј. (17), који се онесвестио после попијеног „унучета” пред киоском у близини школе, осећа се добро и похађа наставу. Ово је само један од примера који указује на проблем повећаног коришћења алкохола код младих.

Деца веома рано, још као основци, пробају алкохолна пића, а у појединим средњим школама ученици „под гасом” свакодневно долазе на часове.

– Није баш да се наши ђаци пијани ваљају по ходницима и учионицама, али алкохолизам је највећи проблем са којим се сусрећемо. Било би другачије да у близини школе нема толико кафића и продавница у којима су жестока пића и пиво доступни и деци. Најгоре је што ђаци уз чашицу комбинују и психоактивне супстанце не размишљајући о последицама – прича Татјана Ђокић, директорка Школе за бродарство, бродоградњу и хидроградњу, додајући да је прошле године један дечак из ове школе после уживања у таквом „коктелу” умало изгубио живот.

Малолетници можда не би „висили” испред супермаркета и продавница да се поштује Закон о оглашавању по коме је забрањено истицање и рекламирање алкохолних пића на сто метара од школе или било које установе намењене малолетницима. Продавци не поштују ову забрану јер инспекције које надзиру њихов рад немају прописане казнене мере.

То у суштини значи да је готово немогуће доказати да је неко продао алкохол малолетнику. Ниједан продавац неће признати инспектору да је то учинио. До оваквих ситуација можда не би долазило да се поштује пракса развијених земаља. У Америци, на пример, продавац или конобар обавезни су да од муштерије траже идентификациону картицу са годином рођења.

Члан 8. Закона о заштити потрошача изричито забрањује продају алкохола малолетницима, али се ни ово правило не поштује – у казненим одредбама такође не постоји санкција за прекршај. У Закону о јавном реду и миру пише да онај ко при промету алкохолних пића која се троше на лицу места даје алкохолно пиће очигледно пијаном или малолетном лицу, које није навршило 16 година, казниће се новчаном казном од 10.000 динара, или затворском казном од 30 дана. Ако то учини правно лице, казна износи 50.000 динара, а ако алкохол прода предузетник, предвиђена новчана казна је 25.000 динара, док је за одговорно лице прописан износ од 10.000 динара.

Тематика је изгледа препуна зачкољица па је апсурдно то што постоји казна и за оног ко одбије да услужи муштерију. Ако продавац одбије да услужи ученика који је, рецимо, напунио 18 година, може бити кажњен.

Проблем је што прекршиоци било које наведене законске одредбе ретко буду ухваћени и санкционисани, осим када се сами „истрче”. Тако се деси да власник локала у коме се напио малолетник, а потом направио неред, позове полицију с намером да они смире насилника. Полицајац тада може да казни газду јер је прекршио закон тако што је малолетнику продао пиће. 

У законској збрци изгледа да најбоље пролазе продавци. Рупе у закону не сметају ни малолетницима који користе гужву како би се опијали. 

Просветари пијаног ученика посаветују да оде кући и обавезно јаве родитељима. Многи од њих кажу да се мајке и очеви не узбуђују претерано због тога што им дете из школе дође пијано, верујући да се то њиховом мезимцу десило први пут.