До 2020. године нови мостови и метро

Кан –Београд је на Сајму некретнина и инвестиција званично представио стратегију развоја речних обала, које се простиру на 150 километара и обухватају 16 острва, јединствених у Европи у самом центру града. Градоначелник Београда Драган Ђилас, представио је град као јединствено место на ушћу две реке, као тачку укрштања два европска коридора и везу запада и истока са доста неискоришћеног потенцијала.

– На дан када је убијен Зоран Ђинђић, премијер и први демократски изабрани градоначелник Београда најбољи начин да му се одужимо је да баш на овом месту покажемо да Београд следи његову европску визију. Овде сви говоре о кризи, заустављању развоја и о застајкивању са инвестицијама. Ми немамо намеру да станемо, с обзиром на то да смо изгубили 15 година. Морамо да саградимо мост на Сави код Аде Циганлије. Очекујемо да ускоро завршимо преговоре са кинеском страном за још један мост на Дунаву који би требало да повеже Борчу и Земун. У плану је изградња канализације, асфалтирање улица и отварање вртића. Планови делује офанзивно и оптимистички су, али реално за то имамо могућности. Градски буџет је уравнотежен и нисмо презадужени. Пажљиво ћемо бирати кредите за улагање – рекао је градоначелник.

У време светске кризе тешко је направити план дугорочног развоја, али Београд ће, према његовом мишљењу, 2020. године имати неколико нових мостова, метро, решен проблем саобраћаја, спустиће се на реке и добиће много нових станова и пословног простора у том подручју.

Градоначелник не прави питање ко ће инвестирати. Ко год хоће да улаже, каже Ђилас, добродошао је. Он ипак ове године не очекује велика улагања страних компанија и инвестиционих фондова.

Борис Ранковић, директор Дирекције за грађевинско земљиште, каже да су инвеститори у приличној дубиози и касне са плаћањима накнада за земљиште јер банке оклевају да им пруже подршку.

– За разлику од претходних година, када је источна Европа била хит, финансијери се све више окрећу ка западним тржиштима. Србија је између, тако да није много погођена овим променама. За нас је од изузетне важности да се из године у годину појављујемо у Кану и да одржавамо континуитет, како би велики играчи знали да постојимо. Овај сајам је нешто сто се не пропушта – тврди Ранковић.

Без обзира на велики значај канског сајма Србију је представљао само градоначелник Београда, за разлику од суседа у региону. Црна Гора се, можда, најбоље припремила и промовисао ју је министар за економски развој, док су се градоначелнику Љубљане придружили и министри словеначке владе. Хрватска је отишла корак даље и удружила приватни и јавни сектор (државне агенције које промовишу одређене регије) и сви су наступили под истим кровом. Тај рецепт је, кажу, дао одличне резултате, јер једни стварају услове за привлачење инвестиција (инфраструктура, закони и прописи), а други нуде готове пројекте.

Маријана Авакумовић

--------------------------------------------------------

Град на води

Основна предност Београда у односу на подунавске градове – Беч и Будимпешту, према мишљењу Штефана Блаха, архитекте студија „Либескинд”, јесте управо у томе што су његове обале неизграђене. То му, каже, даје фантастичан замајац за развој. Овај архитекта је заједно са чувеним архитектом Данијелом Либескиндом, који се у Кану није појавио због болести, пројектовао град на води, који ће се простирати од Француске улице до Панчевачког моста. Они су цео простор на коме се данас просторе Лука Београд потпуно преуредили, оплеменили бројним парковима, пешачким стазама, јавним просторима али и стамбено-пословним квартовима, што укупно чини 2,5 милиона квадрата.

Будући да овај пројекат подразумева доста јавних површина, што изискује значајне суме из градског буџета, Борис Ранковић, не искључује могућност приватно-јавног партнерства. Град би, каже он, могао да препусти приватном инвеститору да финансира уређење јавног простора, док би градске службе у том случају преузеле на себе израду планских докумената и осталу техничку документацију.