Екологија – Стара планина

Наставља се сарадња Поште Србије са регионалним поштама. Тако је у сарадњи са Поштом Бугарске емитована пригодна поштанска серија са две марке и блоком, које су обе поште пустиле у оптицај истог дана, 2. марта. Свечана промоција марака под називом „Екологија – Стара планина” и под покровитељством ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, ДП „Југомарка” и Скупштине града Београда одржана је на дан емитовања марака у Старом двору у холу Скупштине града Београда. Том приликом је истакнуто да се заједничко издање две земље може оценити као нови облик трајања и развијања дугогодишњих пријатељских односа између два суседна народа.

Марке Србије и Бугарске, као и блокови, имају исте мотиве птица са Старе планине, једино се разликују у позадини, а наравно и у натпису државе и номиналама.

Стара планина припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 километара. Планина представља део просторног планинског венца који се назива Карпатско-балкански планински лук. Највиши врх Старе планине је Ботев са 2.367 метара и налази се у Бугарској. У Србији највиши врхови су Миџор, са висином од 2.169 метара, Сребрна глава са 1.933 метра и Бабин зуб са 1.758 метара. Главни превоји су Кадибогаз – 630 метара и Свети Никла 1.380 метара, преко којих воде путеви у Бугарску.

(/slika2)Подручје Старе планине је 1997. године проглашено за парк природе. Ова планина је према просторном плану Републике, осим природног подручја од националног значаја, класификована и као подручје од међудржавног и међународног значаја, међународно подручје важно за птице – ИБА, међународно подручје важно за биљке – ИПА, примарно подручје за лептире у Европи – ПБА, на прелиминарној је листи Унесковог програма „Човек и биосфера”, на листи приоритетних станишта за заштиту под Рамсарском конвенцијом – тресетишта.

Орнитофауна Старе планине је веома богата и до данас је забележено укупно 206 врста птица од којих су 104 заштићене Берском конвенцијом и Уредбом о природним реткостима Републике Србије.

На марки номинале 22 динара приказана је шумска шљука (Scolopax Rusticola). Тело јој је величине 33–38 цм са кљуном дужине од шест до осам цм. Има очи на врху главе што јој омогућује видно поље од 360 степени. Гнезди се на тлу у шумској стељи. Храни се тако што својим дугачким кљуном сондира земљиште у потрази за бескичмењацима. Светска популација шумске шљуке процењује се на 15–16 милиона.

На марки од 46 динара приказан је дрозд камењар (Monticola saxatilis). Припада реду птица певачица. То је птица средње величине, дужине од 17 до 20 цм. Гнезди се на отвореним и сушним брдским теренима, на висинама изнад 1.500 метара. У Србији се бројност дрозда камењара процењује на 1.400–2.000 јединки, па му је бројност у нашој земљи у опадању.

Ликовна обрада марака била је подељена на по једног уметника из Србије и Бугарске. Марку од 22 динара графички је дизајнирао Симеон Крастев, сликар из Бугарске, а марку од 46 динара мр Марина Калезић, академски сликар из Београда. Стручну сарадњу пружила је Далиборка Станковић из Природњачког музеја у Београду. Поред номинале и ознаке држава на маркама је одштампано: „Србија – Бугарска – Екологија – Стара планина”, као и латински називи птица. Блокови садрже обе марке истих димензија и истих номинала.

Марке Србије штампане су техником четворобојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табацима од по 10 комада марака. Тираж је 528.000 комада марке од 22 динара, 128.000 комада марке од 46 динара и 28.000 блокова.

На дан пуштања марака у оптицај Пошта Србије је емитовала два пригодна коверта првог дана са жигом поште 11101 Београд, док је у Бугарској коришћен жиг поште 1000 Софија.