Дискриминација студената мастер студија

Готово сви студенти који су ове године уписали мастер студије морали су да плате високе школарине, а нису добили никакве стипендије од државе. Чак и академци са просечном оценом 10 на већини факултета уписани су као самофинансирајући и за једну годину дипломских студија морали су да издвоје од 40.000 до 240.000 динара, колико, на пример, стаје једна година мастер студија на београдском Архитектонском факултету. Будући да Влада Србије није донела одлуку о броју студента дипломских студија чије ће школовање финансирати држава, а сви уписни рокови су завршени, извесно је да држава неће помоћи чак ни најталентованије.

Разочарани су и академци који су се понадали да ће бар неку помоћ добити од Националне службе за запошљавање која је сваке године до сада стипендирала будуће младе магистре. И ове јесени ова служба ће, са 14.000 динара месечно, помагати школовање 147 незапослених самофинансирајућих студента који су уписали последипломске студије. Ипак, будући мастери, па макар били на најбољи у генерацији, не могу се надати овој помоћи, јер су представници Националне службе за запошљавање одлучили да стипендирају само студенте специјалистичких академских и специјалистичких струковних студија јер оне, према њиховом мишљењу, представљају еквивалент некадашњим магистарским студијама. Мастер студије су, истиче Драган Ђукић, директор Сектора за запошљавање при Националној служби за запошљавање, потпуно безвредне, а то, како каже, доказује и чињеница да је скупштина изједначила права дипломираних и мастера.

– Одлучили смо да стипендирамо студенте специјалистичких студија од ове године. Приликом доношења одлуке нисмо се консултовали са Министарством просвете и спорта, јер је то ствар наше добре воље. Наше опредељење је у складу са понудом и тражњом на тржишту рада, а мастере нико не тражи – истиче директор Ђукић.

У Министарству просвете нису били упознати са овим конкурсом, јер, како су рекли, не могу они да прате сваки појединачни конкурс за стипендије или кредите пошто их стране банке расписују готово свакодневно.

Ипак, ни у конкурсу за доделу стипендија, односно кредита студентима основних студија, као и студија другог степена, које је расписало Министарство просвете, није било места за будуће мастере. Сама чињеница да се нико од њих не школује из буџета онемогућила је овим младићима и девојкама да се јаве на конкурс и да са неколико хиљада динара месечно допуне свој буџет.

Немања Стаменчић, из Студентске уније Србије, истиче да држава ипак није крива за овакву дискриминацију студента мастер студија и да су овој збрци највише допринели универзитети који су расписали конкурсе за упис на дипломске мастер студије и истакли број буџетских студената, а нису сачекали одлуку надлежних о евентуалном броју буџетских студената.

– Факултети су двоструко обманули студенте. Пре објављивања конкурса нису сачекали одлуку скупштине о изједначавању звања, а ни број студената на мастер студијама чије ће школовање бити финансирано из буџета. Објавили су неке произвољне квоте о броју буџетских студента за које им држава није дала паре. Мислим да надлежни, после одлуке о изједначавању звања, немају интерес да финансирају студенте мастер студија. Неке високошколске установе су одлучиле да самостално финансирају најбоље студенте, али највећи број њих је на крају морао да плати мастер студије – објашњава Стаменчић и додаје да је самовоља високошколских установа и њихова жеља да узму што више новца од студента само допринела овој збрци.