Бразил спасава Америку од Венецуеле

Од нашег дописника
Вашингтон, 9. марта – Бразил је у кризу ушао касније од остатка света и сва је прилика да ће из ње изаћи брже од других. Томе се нада Луис Ињасио Лула да Силва, председник јужноамеричке велесиле, који у средини свог другог мандата ужива незабележену популарност од преко осамдесет одсто. За америчко издање „Фајненшел тајмса”, Лула протеклу годину (2008) оцењује као одличну, а пун је оптимизма за текућу 2009.

Има и оних економиста који не деле мишљење са популарним председником. „Бразил ће бити погођен више него што то народ очекује”, каже Марсело Карваљо, главни економиста Моргана Стенлија у Сао Паулу. Раст, ће по њему, ове године бити задржан на нули. У децембру је 650.000 људи изгубило посао, али то се приписује сезонским осцилацијама. Многи се у земљи карневалског славља враћају на пијацу послова тек ових дана. Но, незапосленост је ипак у благом порасту у односу на септембар прошле године, када је опала на око седам одсто.

Дипломатски извори указују на решеност Вашингтона да са латиноамеричком велесилом склопи споразум о увозу велике количине нафте, чиме би се истиснула непоћудна Венецуела и њен антиамерички председник Уго Чавес. САД су високо зависне од венецуеланске нафте, што је ризично по безбедност Америке, како то види Вашингтон. Више од половине своје производње Венецуела пласира на тржиште САД.

Мадридски „Паис”, који помно прати латиноамеричка кретања, сазнаје да је Лулина администрација спремна да знатно повећа учешће на незаситом енергетском тржишту САД, иако је то у директној колизији са интересима пријатељске Венецуеле. То ће највише зависити од количине нафте коју ће бразилска државна компанија „Петробрас” успети да извуче следећих година из огромних приобалних налазишта код Рија и Сантоса.

Испуне ли се очекивања и процене, Бразил ће постати осма светска нафтна сила, када почну да се убирају плодови са приобалних налазишта. „Вашингтон је то откриће одмах схватио као спас од Венецуеле”, кажу упућени извори у Бразилији. Транспортни трошкови су такође мали. По процени „Петробраса”, наредних година Бразил ће имати нафте за САД и остаће још довољно за извоз у Кину и Јапан, који су такође заинтересовани да се тржишно приближе Латинској Америци. Први циљ латиноамеричког дива је, међутим, да потпуно задовољи своје енергетско тржиште.

Према прелиминарним студијама, у приобаљу се под сланом кором, дебелом два километара, налазе богата изворишта нафте одличног квалитета. За разлику од венецуеланске, бразилска нафта је лака, брже и јефтиније ће се прерађивати у деривате.

Упркос блискости између две америчке силе (Бразила и САД), у Бразилији се са подозрењем гледа на реактивацију Четврте америчке флоте за Карибе и Јужну Америку. Она се састоји из 11 пловила, међу којима суи носач авиона и нуклеарна подморница, а одлуком америчког министарства одбране поново је покренута баш прошлог јула када је откриће о новим налазиштима нафте ушло у јавни оптицај.

„То није случајно. Сада смо више него икада у америчком радару”, рекао је „Паису” један неименовани блиски сарадник председника Луле, који се спрема да ових дана пође у званичну посету Вашингтону.