Није немогуће, али је тешко оствариво

Нови Сад – Пре само четири, пет година Нови Сад је био у врху већих европских градова када је реч о броју новоизграђених станова у односу на број становника. Међутим, како је време одмицало и станоградња је полако губила на интензитету, а фирме пропадале, тако да су опстали само најјачи, најкоректнији и најконкурентнији градитељи у поштовању рокова и ценовној калкулацији.

Најстарија и најугледнија новосадска грађевинска фирма ,,Будућност”, која је до сада изградила око шест хиљада станова и скоро сва најимпозантнија здања у граду, опстала је, поред осталог, и захваљујући умереним ценама квадрата у станоградњи.

Директор ,,Будућности” Драгомир Бајило, каже, међутим, да је релативна дефиниција шта је то умерена цена.

– Изгледа да при томе сви мисле на нашу извођачку цену и, наравно, озбиљно греше у калкулацијама. – Јер, иако то можда неки скривају као пословну тајну, ја ћу вам отворено рећи да је извођачка цена станова које и сада градимо мање-више око 500 евра у динарској противвредности, рачунајући и израду пројекта објеката, при чему се подразумева уградња опреме осредњег квалитета. Међутим, коначна цена се пење много више, без могућности да ми на то утичемо. Наравно, на њу утиче цена обично старих кућа које морамо да купујемо, па потом рушимо када градимо у већ насељеном делу града, а да не говорим о такозваним комуналијама, од водоводне и канализационе мреже и прикључка на систем грејања, па до трошкова прикључења на електродистрибутивну мрежу.

Наш саговорник каже да је тржишна цена квадрата од 500 евра могућа једино ако се станови граде на ледини, односно градском грађевинском земљишту које би локална самоуправа уступила без накнаде, а инвеститор био ослобођен и свих трошкова већ поменутих такозваних комуналија.

– То је једини образац који може омогућити поменуту цену. Али, моје искуство указује да је незамисливо да се градска власт одрекне комуналија, односно накнада и такси које убирају Завод за изградњу града и јавна комунална предузећа. Па, то пуни буџет, не знам како би тада било који град, поготово они већи, функционисао и остваривао своје функције. Да не говорим о електродистрибуцијама које су републичка предузећа и низ перипетија у поступку усаглашавања мерила у снабдевању струјом – указује Бајило.

А на наше питање да ли има могућности да се донекле снизи и извођачка цена која је и сада око 500 евра по квадрату, директор ,,Будућности” указује:

– Не тврдим да не може нимало, али то зависи од читавог ланца произвођача грађевинског материјала и опреме. Њихови производи највише учествују у формирању те извођачке цене. Онда се, наравно, не може очекивати опремање италијанским плочицама, првокласним паркетом и слично. Када је реч о могућности снижења цене самог извођења радова, није реално очекивати много. Сви знамо да су плате грађевинских радника на самом дну листе зарада у држави.

С. Живковић