Кад би одустали од Прелазног споразума...

Све озбиљне државе донеле су антикризне програме.Обаминим планом се предвиђа ограничавање плата руководилаца у компанијама које ће добити помоћ од државе. У Русији председник Медведев смањује председнички апарат.

Ипак, у малој и сиромашној Србији, власт, вођена ЕУ догмом и интересима домаћих монополиста, понаша се као да смо најбогатија земља на свету.

У периоду економске кризе једнострано се примењује Прелазни трговински споразум са ЕУ, који, према изјави министра финансија од 6. децембра прошле године, производи буџетски губитак од око 267 милиона евра.

Ако би одустала од једностране примене Прелазног споразум, држава би могла да за неколико пута увећа давања из буџета предвиђена за антикризни програм (око 84 милиона даје држава, остало су неизвесни банкарски кредити).

Такође, ако би власт одустала од једностране примене Прелазног споразума, буџетски дефицит од 580 милиона евра био би скоро преполовљен.

Ако би се средства која су губе применом Прелазног споразума усмерила ка привреди, субвенције предузећима могле би бити увећане за окоосам пута. Или, ако би средства била усмерена ка Републичком заводу за здравствено осигурање, ова установа би имала скоро седам пута већа средства.

Сума од 267 милиона евра већа је и од издатака предвиђених за субвенције пољопривреди (око212 милиона евра), али и од суме од око 192 милиона предвиђене за Националну службу за запошљавање (буџетске цифре су израчунате према курсу из периода када је усвајан буџет).

Исто тако, 267 милиона евра само је 17 одсто мање од укупног буџетског издвајања за дечију заштиту.

Поређењебуџетских издатака и губитка који производи одлука о примени Прелазног споразума показује и да је влада могла за тих 267 милиона евра, да финансира рад следећих институција: Народне скупштине (укључујући посланике и стручне службе), на коју одлази око 23 милиона евра, Министарства за Косово и Метохију, које добија 47 милиона евра, Министарства за спољне послове (укључујући и дипломатско-конзуларна представништва) , на које одлази око 67 милиона евра, Министарства правде, укључујући Управу за извршење заводских санкција и Дирекцију за управљање одузетом имовином, којима припада око 74 милиона евра.

Све ове институције, дакле, укупно „коштају” Србију око 211 милиона евра, што је 55 милиона евра мање него што износи губитак настао једностраном применом Прелазног споразума са ЕУ!

Ипак, без обзира на ове податке, све те институције су на сталном удару медија, посебно Народна скупштина која је готово сатанизована.

С друге стране, катастрофална одлука о једностраној примени Прелазног споразума ретко се критикује у медијима. Још ређе се тражи њеноукидање због штедње (слично се може закључити и када се ради о Министарству економије , на које одлази скоро невероватних 516 милиона евра).

Поставља се питање коме одговара једнострана примена Прелазног споразума? Или коме одговара овакво расипништво у периоду економске кризе? Наравно, Бриселу који спроводи неоколонијалну економску политику према Источној Европи, али и појединим трговачким монополистима. На пример, директор Делта Максија у изјави од 11. јануара признао је да ће трговина у Србији имати користи од једностране примене трговинског споразума. Дакле, све док власт буде избегавала ове велике проблеме не може бити ни говора о истинској штедњи у време кризе.

Посланик СРС-a, магистар међународног привредног права