И странци усвајају децу из Србије

У овом тренутку 434 пара ишчекују дан када ће им бити јављено да су постали родитељи. На једно дете без родитељског старања у просеку конкуришу четири усвојитељска пара. Подаци из Министарства за рад и социјалну политику говоре да ће до краја ове године бити усвојено око 200 малишана, а у протекле две године двадесет страних држављана усвојило је малишане из Србије – највише деце добило је француске, америчке, шведске, грчке и кипарске пасоше. Анализа Министарства рада и социјалне политике показује да су то веома често малишани којима су у животној лутрији додељени гени који успоравају психофизички развој и деца тамније пути. Наиме, око половина ове деце има одређене застоје у развоју, емоционалној зрелости и мање здравствене проблеме, а трећина малишана је ромске националности.

По речима Добриле Грујић, шефа одсека за послове усвојења и хранитељства Министарства за рад и социјалну политику, објашњење због чега процедура усвојења толико траје јесте чињеница да за једно дете "конкуришу" четири брачна пара.

"По слову новог Породичног закона, разлика у годинама између детета и усвојитеља не сме да буде већа од 45 година, ни мања од 20 година. Међутим, више од 40 одсто потенцијалних усвојитеља старије је од 46 година, а готово сви они траже бебе које имају свега неколико месеци. Ако имате на уму податак да је свега трећина деце која чекају на усвојење млађа од две године и да 33 одсто малишана има између три и пет година, а трећина је старија од шест година, онда вам је јасно због чега због чега је раскорак између жеља и могућности", објашњава Добрила Грујић.

Наша саговорница истиче да сви потенцијални усвојитељи желе здраву децу, а свако друго дете које се налази у бази података Министарства за рад и социјалну политику има поремећаје у развоју. Илустрације ради, због развојних потешкоћа које имају, стручњаци Центра за социјални рад нису могли да пронађу усвојитеље за 61 дете, већ су нашли хранитеље. Уз то, више од 95 одсто усвојитеља жели децу српског порекла, а око четвртина малишана који чекају на усвојење је ромске националности.

Иако Породични закон дозвољава могућност да и самохрани родитељи усвоје децу, Добрила Грујић истиче да су само две жене постале "маме" у протекле две године – једна је усвојила девојчицу оштећеног слуха за коју нису могли да пронађу усвојитељски пар, а друга је усвојила ромско дете са значајним потешкоћама у развоју.

"Од 2006. године добили смо 53 захтева за усвојење деце из иностранства. Међутим, Конвенција о правима детета истиче да дете има право да буде збринуто у земљи порекла и да треба да се одгаја у духу своје вере и нације, због чега постоји "позитивна дискриминација" наших држављана у односу на усвојитеље из иностранства. По нашем закону, страни држављани могу да усвоје дете из Србије само ако за то дете не могу да се пронађу усвојитељи у нашој земљи. Пракса показује да су деца која су добила иностране пасоше најчешће она са поремећајима у развоју", наглашава наша саговорница.

На питање – ко су родитељи ове деце, Добрила Грујић истиче да ови малишани најчешће нису настали као плод забрањене гимназијске љубави већ су то деца која су зачета у везама за једну ноћ, чије мајке носе претешко бреме психолошких, социјалних и економских проблема.

С обзиром на то да стручњаци испред себе имају дете које је већ једном било остављено и које пати, не смеју да дозволе грешку и да га дају особама за које су погрешно проценили да имају потенцијал за родитељство.

Због тога процес тестирања родитељске подобности будућих усвојитеља траје око два месеца, у оквиру кога стручњаци процењују мотивацију усвојитеља да буду родитељи. Треба истаћи да законодавац није дужан да било ком пару пронађе дете, већ је дужан да детету које није проходало гегајући се из маминог у татино наручје нађе родитеље који ће га водити кроз живот. Због тога је саставни део процедуре усвојења деце – програм обуке усвојитеља, истиче наша саговорница.

На питање – како изгледа административни пут којим се иде ка усвајању деце, она одговара да се сви потенцијални усвојитељи прво јављају општинском центру за социјални рад. Они су дужни да, осим личних карата и извода из матичних књига рођених и венчаних донесу и потврде да нису лишени родитељског права, да ниједан од партнера није под истрагом, није осуђиван, није лишен пословне способности и није оболео од болести које могу представљати претњу по здравље детета, као што су заразне или болести зависности. Потенцијални усвојитељи такође треба да приложе документацију о власничким папирима и приходима.