ЦУТОМУ СУНАДА

У Јапану је од 7. до 19. века било забрањено јести месо четвороножних животиња, изузев зечетине, из религиозних разлога. У том периоду могли су да једу птичије месо. У савременом добу јапанци су почели да једу јунеће и свињско месо, али пиринач је и даље главно јело, а рибу и поврће једемо релативно више него месо. Волео бих да нагласим да прича да "ако једеш пуно пиринча твоје очи постају косе", која је раширена на западу, никада није научно доказана.

Пре две године сам дошао из Јапана који има такву културу у исхрани у Србију у којој се највише једе месо. У почетку сам био изненађен количином меса у једном оброку. Иако је месо у Србији веома укусно, за нас Јапанце порције су ипак превелике. Стомак и систем за варење код људи из Азије, који иначе једу пуно поврћа, око 1,5 пута су већи од стомака западњака. Разлог томе је што морамо добро да апсорбујемо хранљиве састојке из хране, али ипак не можемо појести пуно меса. Иако сам се после две године боравка овде навикао на количину меса у порцијама, једва да поједем пола од онога што поједе просечан Србин. Почео сам да мислим да разлог томе што су Срби јако успешни у спорту а Јапанци не, чак иако нас је десет пута више, лежи у томе што ми не једемо пуно меса.

Јако сам конзервативан када је избор хране у питању, па у ресторанима углавном наручујем исто. Обично једем гриловано месо, печурке на жару, пљескавице, ћевапчиће, мућкалицу, шопску салату, љуту паприку, и увек наручујем бело вино "Радовановић шардоне" из Крњева. Срби ће вероватно рећи да има пуно других јела које би требало да пробам, и да ово што сам навео није једино што је укусно. Сада када је дошло лето, и када могу да уживам у баштама ресторана, желео бих да пробам нека нова јела по препоруци мојих пријатеља из Србије.