CUTOMU SUNADA

U Japanu je od 7. do 19. veka bilo zabranjeno jesti meso četvoronožnih životinja, izuzev zečetine, iz religioznih razloga. U tom periodu mogli su da jedu ptičije meso. U savremenom dobu japanci su počeli da jedu juneće i svinjsko meso, ali pirinač je i dalje glavno jelo, a ribu i povrće jedemo relativno više nego meso. Voleo bih da naglasim da priča da "ako jedeš puno pirinča tvoje oči postaju kose", koja je raširena na zapadu, nikada nije naučno dokazana.

Pre dve godine sam došao iz Japana koji ima takvu kulturu u ishrani u Srbiju u kojoj se najviše jede meso. U početku sam bio iznenađen količinom mesa u jednom obroku. Iako je meso u Srbiji veoma ukusno, za nas Japance porcije su ipak prevelike. Stomak i sistem za varenje kod ljudi iz Azije, koji inače jedu puno povrća, oko 1,5 puta su veći od stomaka zapadnjaka. Razlog tome je što moramo dobro da apsorbujemo hranljive sastojke iz hrane, ali ipak ne možemo pojesti puno mesa. Iako sam se posle dve godine boravka ovde navikao na količinu mesa u porcijama, jedva da pojedem pola od onoga što pojede prosečan Srbin. Počeo sam da mislim da razlog tome što su Srbi jako uspešni u sportu a Japanci ne, čak iako nas je deset puta više, leži u tome što mi ne jedemo puno mesa.

Jako sam konzervativan kada je izbor hrane u pitanju, pa u restoranima uglavnom naručujem isto. Obično jedem grilovano meso, pečurke na žaru, pljeskavice, ćevapčiće, mućkalicu, šopsku salatu, ljutu papriku, i uvek naručujem belo vino "Radovanović šardone" iz Krnjeva. Srbi će verovatno reći da ima puno drugih jela koje bi trebalo da probam, i da ovo što sam naveo nije jedino što je ukusno. Sada kada je došlo leto, i kada mogu da uživam u baštama restorana, želeo bih da probam neka nova jela po preporuci mojih prijatelja iz Srbije.