VIKTOR DIMOVSKI

U Beogradu sam, sa suprugom Verom i ćerkama Marijom i Elenom, već tri pune godine. Smatram da je za ovo vreme glavni grad Srbije zaista mnogo napredovao, da se mnoge stvari menjaju u pozitivnom pravcu. To se odnosi i na sve veću i kvalitetniju ponudu specifičnih proizvoda vašeg podneblja, uključujući i srpsku nacionalnu kuhinju.

Slobodne trenutke najradije provodim, sa porodicom i prijateljima, u šetnji Kalemegdanom ili Adom Ciganlijom, a povremeno Košutnjakom i Avalom. Ujedno, koristimo svaku mogućnost da upoznamo ugostiteljske objekte sa etno-obeležjem. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da se, pored poznatih restorana koji su se i do sada potvrdili svojim kvalitetom, pojavljuje sve više novih, veoma prijatnih mesta, inspirisanih narodnim umećem i tradicijom. Dobar utisak na mene su, recimo, ostavili restoran "Dača" na Karaburmi, "Zlatar" na Paliluli i novootvoreni restoran srpske nacionalne kuhinje "Suri" na Vračaru, u blizini hrama "Svetog Save", koji zaista pleni svojim ambijentom i šarmom. To je za moje ukućane i prijatelje iz Makedonije bilo pravo otkrovenje.

Vaša nacionalna kuhinja u jednom delu ima velike sličnosti sa makedonskom, posebno kada su u pitanju jela od povrća ili salate.  Moji omiljeni specijaliteti su, od predjela, šumadijske zakuske sa sušenim mesom, svežim sirom, projom i kajmakom. Obožavam i suve šljive sa slaninom. Mladi, jednodnevni i stari sir kod "Surog" čini mi se da da je nenadmašan. Od glavnih jela volim jagnjeće pečenje, dok moja supruga obožava mlince sa ćuretinom. Moje ćerke obično biraju jela bez mesa, ali s vremena na vreme ne mogu da odole leskovačkom roštilju. Slatkiše pokušavamo da izbegnemo, zbog linije, ali nam to ne uspeva uvek, posebno kada je u pitanju "Dačina" krempita.