Шта откупити: хитове или речник?

Откуп књига један је од важних елемената културне политике коју спроводи Министарство културе, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, јер се на овај начин, пре свега, попуњавају годинама необнављани књижни фондови 173 библиотеке у Србији, али се исплатом од откупљених књига помажу и издавачи. Исплата новца од откупа књига у последњих неколико година релативно је редовна.

За откуп издања из 2008. године намењено је из буџета 112 милиона динара, док је за издања из 2007. године било намењено 100 милиона динара. Иначе, откуп се обавља по, сада већ устаљеном, моделу Народне библиотеке Србије. Стручна комисија, коју је именовало Министарство културе, од великог броја пристиглих наслова изабере оне које сматра квалитетнима, а затим списак са овим насловима прослеђује библиотекама у Србији. Библиотеке са овог списка бирају оне књиге које недостају њиховим књижним фондовима. То су углавном књиге из области домаће савремене књижевности, преведене и књижевности за децу, затим из области уметности, хуманистичких и друштвених наука. Према правилнику о откупу, не откупљују се речници, енциклопедије, лексикони. Ове године чланови комисије су Аљоша Мимица, Јерко Денегри, Мирјана Стефановић, Радивој Радић, Татјана Росић, Тијана Обрадовић Тропин и Тихомир Брајовић.

Према актуелном моделу откупа, библиотекари могу да изаберу више примерака једног наслова, или потпуно да заобиђу неки наслов.

Колико је овакав модел откупа подесан за библиотеке, питали смо Даницу Оташевић, управницу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку, која сматра да је већ велика селекција књига направљена избором комисије која библиотекама прослеђује списак књига.

– Тој комисији понуђено је близу 2.500 наслова, а до библиотека стиже списак од 860. Не знамо да ли се баш међу тим књигама нашло неко издање које нам је потребно. Због тога бих волела да имам читав списак понуђених књига за откуп. Нашој библиотеци била би кориснија „Енциклопедија српског народа”, коју је објавио Завод за уџбенике, него неке понуђене јевтине књиге. Из тог разлога, неопходно је да и речници и енциклопедије буду обухваћени откупом – рекла је Даница Оташевић, додајући да је откуп ипак и могућност да библиотеке, какве су оне у Гучи и Драгачеву, добију књиге, али да веће библиотеке имају потребу и за већом лепезом издања.

Поред модела, и издавачима је откуп важан као мања или већа „финансијска инјекција”. Милан Тасић, директор „Београдске књиге”, за „Политику” каже да не постоји добар или лош модел откупа књига, већ модели с више или мање мана.

– У конкурсу за откуп у последње две године „масним словима” наводи се да библиотекама нису потребни речници, енциклопедије, лексикони. Не могу да замислим библиотеку без свих досад објављених томова Академијиног речника, Матичиног шестотомника, Вујаклијиног Лексикона страних речи и израза, Великог речника страних речиИвана Клајна и Милана Шипке, Обратног речника Мирослава Николића, Мале Просветине енциклопедије, Речника књижевних термина, а по овом критеријуму прошле године није откупљен ни једнотомни Речник српскога језика Матице српске – за „Политику” каже Тасић, додајући:

– Уместо да се новац пореских обвезника управо троши на речнике и енциклопедије, на подстицање домаћег стваралаштва, он се немилице троши на тзв. хитове које после само неколико месеци забораве и они који су их прочитали. У време када се просечни тиражи крећу од 500 до 1.000 примерака, никоме није свеједно да ли ће му држава купити одједном 170 или више примерака једне књиге.

Дејан Папић, директор „Лагуне”, сматра да овај модел откупа није лоше замишљен, али да се увек поставља питање објективности комисије. Иако не објављује речнике и енциклопедије, сматра да су ова издања неопходна библиотекама. Ипак, Папић додаје да је новац од откупа користан за издаваче, али да се на њега не ослањају.

Уредник „Стубова културе” Иван Радосављевић у начелу сматра да првостепена комисија у великој мери сужава избор за библиотеке, и да и скупа и квалитетна издања треба да се нађу у библиотекама, а међу њима су и енциклопедије и речници. Новица Јевтић, генерални директор издавачке куће „Evro-Giunti” такође сматра да комисија библиотекарима без разлога ограничава избор, па и енциклопедијска издања.

– Комисија често одбацује издања која могу да буду важна за будуће генерације, а нуди јевтиније књиге које неке матичне библиотеке могу и саме да купе. На пример, није био откупљен ни наш Велики атлас Србије, у пуном колору, који би био важан за библиотеке, сматра Јевтић.

На питање зашто у критеријуме откупа не улазе енциклопедијска и лексикографска издања, управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић каже да су приликом откупа пре две године библиотеке већину новца утрошиле управо на куповину ових, иначе најскупљих, издања тако да су библиотечки фондови за сада довољно опремљени овом врстом наслова. Међутим, како је истакао Угричић, то не значи да већ следеће године откуп неће укључити и ову врсту литературе.

Марина Вулићевић