Преминуо дечак коме је пресађен део очеве јетре

Десетогодишњи дечак Б. М., коме је пре месец дана пресађен део очеве јетре, преминуо је прекјуче на Универзитетској дечјој клиници у Београду. Упркос изузетном ангажовању и великој жељи да спасу дечака, чији је живот од самог почетка био угрожен, лекари овај пут нису успели да добију битку.

Борба са изненадним компликацијама и крвављењем почела је 12 дана после интервенције, сазнајемо од професора др Зорана Крстића, хирурга и директора Универзитетске дечје клинике. У сваком часу око дечака је било ангажовано најмање пет лекара из двадесеточланог мултидисциплинарног тима, стигла је и понуда из Италије да се дечаку наново пресади леви режањ од 280 грама, али је графт био неодговарајући због величине, тако да је битка за живот дечака из околине Ниша, коме је отац подарио свој режањ јетре, ипак, изгубљена.

– Свима на клиници је жао. Сви смо тужни и разочарани. Страховали смо за оца, јер је и то била врло компликована процедура, али он се осећа добро, а дечака нисмо успели да спасемо, а ангажовали смо целу болницу, уложили огромну енергију и новац. Али, да је у медицини могуће предвидети компликације и увек их савладати, ми лекари бисмо радили најлепши посао на свету – каже др Крстић.

Хирург објашњава да је у конкретном случају постојао велики ризик већ на старту трансплантације, јер због Вилсонове болести, односно тешке метаболичке болести постоји ризик од 20 до 25 одсто за неуспех. То су светски стандарди и процене.

– Али, ми нисмо имали коме да препустимо ово дете, а мали пацијент је стигао код нас животно угрожен. Месец дана смо се борили на Клиници, учинили све што је могуће, а, плашим се, остаће прича, ето, дете је умрло! Програм трансплантација у Србији мора да се настави, а за то нам је потребна подршка медија и најшире јавности – поручио је др Крстић.

Професор др Божина Радевић, хирург, који је урадио ову трансплантацију јетре, заједно са хирурзима Универзитетске дечје клинике и који је био координатор сложеног медицинског захвата, објаснио је јуче за "Политику" да свака трансплантација носи ризик непредвиђених околности и овакав исход и тако је и у најопремљенијим клиникама на свету. Навео је пример двадесетчетворогодишњег студента из Бање Луке, који је пре четири дана такође преминуо, два и по месеца након трансплантације јетре обављене на познатој клиници у италијанском граду Падови, на којој је провео више од два месеца.

– Јавност мора да зна да сваку трансплантацију прати висок ризик од компликација. Ово дете је, међутим, било са високим ризиком, са вредностима билирубина преко 1.000 и са Вилсоновом болешћу, што је неповољна околност за трансплантацију. Међутим, прве две недеље све је било изванредно, а онда је изненадно наступило крварење у цревима. Почела је борба. Све дијагностичке процедуре смо предузели и ништа нисмо нашли. Код трансплантација никада не можемо унапред знати да ли ће се и које компликације појавити – каже др Радевић који иза себе има 20 трансплантација јетре.

Др Радевић је још нагласио да је на Дечјој клиници формирана врхунска екипа лекара и да би опет радио ову интервенцију у клиници у Тиршовој. У Србији данас живи 13 особа са трансплантираном јетром, од којих са новим органом неки живе већ 12 година. Од првих осам пацијената којима је трансплантација јетре урађена на Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" данас је живо седам пацијената.