Руски вето на Хашки трибунал?

Специјално за „Политику” од дописника Бете
Хаг – Предлогом Европског парламента да се Хашком трибуналу продужи мандат за бар две године услишени су више пута поновљени апели највиших званичника суда у Хагу да „трибунал не сме затворити врата” док се пред њим не нађу преостали оптужени бегунци – Ратко Младић и Горан Хаџић – и, подразумева се, док не буду окончани започети поступци.

Имајући у виду да одлуку о продужењу мандата може донети само Савет безбедности УН, Трибунал је, истовремено, опрезно назначио да остаје посвећен окончању свог рада у терминима које је одредио Савет – до краја 2010. за првостепена суђења, а до 2012. за жалбене поступке.

Ако Европска унија, како наговештава резолуција њеног парламента, покрене иницијативу за продужење рада трибунала пред Саветом безбедности УН – све и да изостане очекивано противљење Русије и, можда, Кине – само по себи ће се поставити питање ко ће то платити. Европска унија није се о томе изјаснила, вероватно чекајући да чује став досадашњих финансијера, Уједињених нација. Буџет трибунала за 2008–2009 годину износи више од 342 милиона долара. У трибуналу тренутно ради 1.129 људи из 84 земље.

Са Ист Ривера су у Хаг стизале забране запошљавања новог особља, док је старо, искусно и квалификовано одлазило, суочено с релативно брзим затварањем трибунала, најчешће у стални Међународни кривични суд.

У последњем извештају Савету безбедности УН, крајем прошле године, председник трибунала Патрик Робинсон проценио је да седам текућих првостепених суђења, као и четири процеса која још нису ни почела, могу бити окончана до децембра 2010, како је Савет и препоручио.

Али, већ сада је прилично извесно да то неће бити могуће. При крају су само суђења босанским Србима Милану и Средоју Лукићу, који се терете за злочине над муслиманима у Вишеграду, те седморици официра Војске Републике Српске, оптуженим за геноцид у Сребреници.

Веома спори темпо извођења сведока оптужбе наводи на помисао да за предвиђене две године неће бити завршено ни, за Србију веома важно, суђењу генералу Момчилу Перишићу, коме се на терет ставља да је као начелник Генералштаба Војске Југославије помагао злочине у Сарајеву, Сребреници и Загребу.

У компликованом поступку против Анта Готовине и још двојице хрватских генерала, саоптужених за прогон Срба из Книнске крајине 1995, такође се чини нереална прогноза председника трибунала да се пресуда може очекивати до октобра ове године, ако се има у виду да још није почео доказни поступак одбране.

Поред тога, мало је вероватно да процес Радовану Караџићу, оптуженом за геноцид и злочине над несрбима широм БиХ 1992–95, може почети већ овог априла и потрајати 18 месеци, као што је предвидео судија Робинсон. Поред Караџића, на суђење чекају још ратни помоћник команданта ВРС Здравко Толимир, такође оптужен за геноцид у Сребреници, као и бивши званичници МУП-а РС Мићо Станишић и Стојан Жупљанин.

У виду ваља имати и непредвиђени развој догађаја – попут болести због које је одложено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу – или процедуралних компликација које су зауставиле поступак против Војислава Шешеља.