Политичари узбуђенији од бирача

Од нашег сталног дописника
Загреб, 23. новембра - Грађани Хрватске у недељу, 25. новембра, одлучиће на парламентарним изборима коме ће дати поверење да у наредне четири године води државни брод. Иако је своје кандидате за 140 места у Хрватском сабору предложило 55 странака и 46 коалиција, овогодишњи избори пролазе у прилично мирној атмосфери барем што се грађана тиче, а највећа узбуђења су међу самим политичарима који се не штеде у међусобним обрачунима и оцрњивањима. Зашто је тако - домаћи политички аналитичари са нескривеним олакшањем објашњавају скоро јединственом проценом да ко год дође на власт то неће битније променити политику Хрватске према свету, Европи и свом окружењу, а неће изазвати ни неке дубље потресе у самој земљи.

Изборној комисији предата је укупно 251 кандидациона листа, што значи да на једно место у новом сазиву Сабора конкуришу најмање 22 кандидата. То је нешто мање него на претходним изборима, када се за свако саборско место борило по 30 кандидата. Од тог укупног броја, предато је 235 страначких и 16 независних листа, а у посебној изборној јединици где се бира осам заступника националних мањина (од којих три српска) предложен је укупно 71 кандидат.

Избори су организовани тако што је цела земља подељена на 10 изборних јединица у којима се бира по 14 заступника. Томе треба још додати 11. изборну јединицу намењену хрватској дијаспори (најбројнија је у БиХ, где сви Хрвати имају двојно, значи и хрватско држављанство), као и 12. изборну јединицу у којој се бирају представници националних мањина. Мањинама ни овај пут није признато право тзв. позитивне дискриминације, односно да могу гласати и на општим изборима за страначке листе и на изборима за мањинске представнике, већ се на бирачком месту морају изјаснити само за једну могућност - за бели или розе (мањински) листић.

Карактеристика овогодишњих избора је и у томе што иако учествује велики број странака главна битка се ипак води између две најјаче - владајућег ХДЗ-а и СДП-а који је био на власти у мандату пре овог ХДЗ-овог. Сви остали се боре за знатно мањи "колач" који преостаје иза ове две најјаче политичке опције, тако да се избори у Хрватској све више претварају у биполарни политички обрачун којем ће коначни изглед дати обавезна коалиција са слабијим партнерима, јер су обе водеће странке далеко од тога да саме преузму власт. Зато ће по свему судећи веће узбуђење наступити тек после објављивања изборних резултата, када се буду формирале постизборне коалиције, него што је то сада приликом изласка на изборе.

Сада је, наравно, главно питање која ће од две странке добити релативну већину, па су очи јавности уперене више у резултате истраживања јавног мњења него у оно што супротстављени политичари говоре. Управо објављени резултати први пут после дужег времена извесну предност дају ХДЗ-у, и то са 34,4 одсто према 30,1 одсто за СДП, до којих је дошла словеначка агенција Медијана Фидес чије истраживање је наручио загребачки "Глобус". Протекла два месеца благу предност је стално имао СДП испред ХДЗ-а, па се сада у јавности питају да ли је на овакав тренутни исход утицала заиста свеприсутна ХДЗ-ова предизборна кампања, у коју је уложено знатно више новца него у случају директног конкурента. Одакле толики новац наводно ће се знати тек после избора.

У своју кампању ХДЗ је успео да привуче и велики број истакнутих спортиста - чак је и Дино Рађа јавно примљен у ХДЗ, иако је годинама лично подржавао Туђмана и долазио на његове позиве, а тенисер Иванишевић свакодневно сервира у ХДЗ-овом ТВ споту и позива да се гласа за Санадера.

Посебан скандал је избио када се управа "Динама" (чију благајну знатним делом пуни Загреб чији је градоначелник Бандић из СДП-а) ставила на страну и у службу ХДЗ-ове пропаганде, што је изазвало неке његове верне навијаче да га се јавно одричу. Али, у изборима је изгледа као и у неким другим активностима све дозвољено, па ће и међусобна љутња трајати до објављивања коначних изборних резултата.

Од нашег сталног дописника
Загреб, 23. новембра - Судећи и према најновијим и последњим испитивањима јавног мњења уочи недељних парламентарних избора у Хрватској, благу предност од око један одсто и даље има СДП испред тренутно владајућег ХДЗ-а. Велико истраживање агенције Пулс показује да два дана пред изборе СДП има подршку 33,4 одсто, а ХДЗ 32,5 одсто бирача. Следи коалиција ХСС-ХСЛС-ПГС са 6,6 одсто, ХНС са 5,9 одсто странка пензионера има 4,8 одсто, а "праваши" тек 3,8 одсто подршке бирача.

Очито је да се хрватска изборна база поделила, и то подједнако између две најјаче странке, што значи да су коначни резултати избора сасвим неизвесни и неће представљати изненађење да победи било која од њих две. Будућа хрватска влада биће извесно коалициона и главно је питања ко ће кога у њу да привуче да би постигао натполовичну већину у Хрватском сабору за добијање мандата за њено састављање.

Једна од посебних занимљивости ових избора је судбина Бранимира Главаша, који се налази у загребачком затвору и управо му се суди због ратних злочина почињених над српским цивилима у Осијеку током 1991. и 1992. године. Сва досадашња предизборна испитивања расположења јавности показују да ће у славонској изборној јединици Главашева странка ХДССБ освојити барем једно заступничко место, а како је носилац изборне листе - врло је вероватно да ће поново у парламент бити изабран и Бранимир Главаш. Зато су се у домаћој штампи већ појавила нагађања да ли би у таквој ситуацији Главаш требало да буде пуштен из притвора због евентуалног новог посланичког имунитета или ће парламент одмах одлучивати да му тај имунитет поново скине.

Загреб - Амбасада Хрватске у Сједињеним Америчким Државама јуче је "оштро реаговала" на текст објављен у "Вашингтон тајмсу", у коме се критикује хрватски премијер Иво Санадер, оцењујући да се ради о "неутемељеном личном нападу" на премијера.

Лист је 18. новембра објавио текст у коме пише да источноевропске земље и даље прогони комунистичка навика обмањивања и двосмисленог говора, а као пример наводи се Хрватска, за коју се тврди да је води "најнепоправљивији и најдрскији лажов источне Европе, Иво Санадер", преноси Радио Слободна Европа.