Југославија смештена у архив

Архив Југославије, смештен у велелепном здању у Улици Васе Пелагића 33 у Београду, у својим депоима чува више од 250.000 фасцикли са документима који су настали радом централних и савезних органа и организација југословенске државе од 1. децембра 1918. када је основана Краљевина СХС, до 2006. и нестанка заједничке државе. Пратећи њену судбину, Архив је мењао име, а одлуком Владе Србије од 19. фебруара, поново је добио свој ранији назив.

Према речима Миладина Милошевића, вршиоца дужности директора Архива Југославије, то је логично и сагласно суштини грађе која се у Архиву чува. Документи говоре о Југославији, њеној унутрашњој и спољној политици, о привреди, трговини, индустрији, финансијама, просвети, култури, образовању, здравству, о верској политици и дипломатским односима.

Вредност тих докумената је, за разлику од имена, непроменљива, што потврђује и податак да је кроз читаоницу Архива до сада прошло више од 11.000 истраживача. Као резултат њиховог рада одбрањено је преко 680 доктората, 560 магистарских радова и 600 дипломских радова, објављено је више од 2.650 монографија, студија, фељтона, чланака...

Архив Југославије надлежан је за документа централних државних органа и организација Краљевине Југославије, федералних и савезних органа и организација ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ и државне заједнице Србија и Црна Гора,

а међу документима су и она са ознаком „државна тајна”.

Заинтересованим истраживачима грађа је доступна 30 година после настанка, створена до 1978. године.  

– У документима су забележени разговори председника влада, шефова држава, министара иностраних послова. Зависно од области, та грађа сведочи и о посетама страних делегација и о кредитима, или о задуживању код међународних финансијских организација.

Архив Југославије члан је Међународног архивског савета у оквиру којег остварује сарадњу са другим сродним установама. Милошевић посебно истиче добру сарадњу са руским, немачким, мађарским, бугарским, француским и румунским архивима, као и са архивима бивших југословенских република.

– Споразумом о сукцесији за добра бивше Југославије, дата је могућност истраживања и копирања архивских докумената, али је допуштено и потраживање оригинала. Међутим, до сада нисмо имали тај случај. Сам споразум о сукцесији донекле је у раскораку са архивистиком, која почива на начелу недељивости архивског фонда – каже Милошевић и напомиње да су до сада имали врло коректну сарадњу са колегама из бивших република.

Наш саговорник наводи да је у издању Архива до сада објављено више од 100 књига, почев од општих информативних средстава о фондовима и збиркама, преко каталога и монографија, до зборника докумената и часописа „Архив” који од 2000. године излази једном годишње.

– Организујемо и изложбе архивских докумената – наглашава Милошевић. –  Изложбу Тито–Стаљин урадили смо у сарадњи са руским архивом, а приказана је и у Москви и у Београду. Имали смо и изложбене поставке о краљу Александру и о кнезу Павлу, а најновија поставка носи назив „Југославија у међународним односима 1918. до 1992. године”.

Поменуте изложбе гостовале су у већем броју градова Србије и Републике Српске. Наш саговорник наводи да се припрема изложба архивских докумената о дипломатским односима између Бугарске и Србије, односно Југославије.

Истраживаче из САД, Русије, Грчке, Енглеске, Бугарске, Немачке и других земаља, каже Милошевић, интересују различите теме, а у последње време баве се историјом хладног рата, покрета несврстаних, југоисточне Европе и Балкана.

Међу драгоценим збиркама, Архив Југославије чува и личне фондове Милана Стојадиновића, Јована Јовановића Пижона, Драгољуба Јовановића, Николе Пашића и других личности. Овде се чува и збирка кнеза Павла Карађорђевића на микрофилмовима јер су оригинални документи завештани Колумбија универзитету у Њујорку.

Архив Југославије, осим у здању на Топчидеру, има депо и у бившој згради СИВ-а 2 у Новом Београду, али је и то недовољно.  

– Недостатак простора за преузимање архивске грађе из наше надлежности је озбиљан проблем који ће, надамо се, бити решен уз помоћ Министарства културе – каже Милошевић.

Архив Југославије је прворазредна стручна и културна институција на целом југословенском простору. Наш саговорник истиче да је архивска грађа културно добро од општег интереса, она обезбеђује опстанак људског памћења. Грађа је доступна свима, од академика, до грађана ентузијаста, а врата читаонице отворена су сваког радног дана од 9 до 18 часова. На располагању стоје хиљаде фасцикли са документима које би, када би их неко спојио, створиле низ дуг 24 километра, сведочанство о једној држави која је постојала 88 година.

Станко Стаменковић