Обама под притиском и Јермена и Турака

Специјално за „Политику”
Истанбул, 15. марта – Чим је обнародовано да ће почетком априла посетити Анкару, председник Барак Обама се нашао између чекића и наковња. Четворица америчких конгресмена, припадници јерменског лобија у САД, упутили су писмо председнику у коме траже да одржи предизборну реч и осуди геноцид који је извршен над припадницима тог народа у Турској. Огласили су се и амерички Турци који су позвали шефа Беле куће да не подлегне том притиску.

 „Ми не минимизирамо притиске Анкаре уколико признате геноцид (над Јерменима), или ако Конгрес формално усвоји резолуцију о том злочину, али верујемо да је наше савезништво са Турском довољно јако да може да истрпи ту истину”, кажу у писму четворица америчких посланика: демократи Франк Палоне (Њу Џерси) и Адам Шифт (Калифорнија) и републиканци Џорџ Раданович (Калифорнија) и Марк Кирк (Илиноис).

 Чим је утицајни јерменски лоби у САД, после победе Обаме, почео кампању да Конгрес усвоји резолуцију о геноциду, глас су дигли и многобројни Турци, исељеници у Америци.

 „То питање треба препустити историчарима да о њему, на основу архива и докумената, изнесу веродостојан и непристрастан суд”, речено је у апелу више од 50 организација америчких Турака. Они, у ствари, подржавају став званичне Анкаре, која сматра да то није ствар политичара него историчара, да они треба да одвагају шта се заиста десило.

 У предизборној кампањи, борећи се за гласове јерменске дијаспоре, Обама је обећао да ће признати геноцид који је, како упорно истичу Јермени, извршен над припадницима тог народа у време распада Отоманског царства двадесетих година 20. века. Тада је, тврде они, ликвидирано милион и по људи. Турци признају да је страдало 300.000 Јермена, који су тада, уз подршку Русије, подигли устанак да би се изборили за независност у источној Анадолији.

 У Анкари с приметном забринутошћу прате садашњу кампању америчких конгресмена која би могла да доведе до усвајања резолуције на Капитол хилу. То би, без сумње, пореметило односе између стратешких савезника и блокирало би нормализацију односа Јеревана и Анкаре, који су најавили успостављање дипломатских односа.

Председник Обама се сада, спортским речником речено, нашао у клинчу. Признање геноцида би довело до проблема у односима Вашингтона и Анкаре и то у тренутку када би Турска могла да одигра значајну улогу у региону, када САД покушавају да с мртве тачке покрену дијалог са Ираном и Сиријом и о решавању кризе у Авганистану.

 И поред Обаминог предизборног обећања ништа још није пресечено. „То питање се разматра и коначна одлука тек треба да се донесе. Оно је било на дневном реду и током недавне посете државног секретара Хилари Клинтон. Председник ће током предстојеће посете саслушати ставове турских званичника”, изјавио је амерички амбасадор у Анкари Џемс Џефри у интервјуу истанбулском листу „Радикал”.

 Геноцид над Јерменима је и раније оптерећивао односе две земље. Али, Обамини претходници – Бил Клинтон и Џорџ Буш – успели су да у последњем тренутку спрече да се то питање нађе на дневном реду Конгреса. У Анкари се надају да ни нови шеф Беле куће неће тај спорни злочин назвати – геноцидом.