Пикасо, Матис, Ворхол спасавају богаташе

ЊУЈОРК – Радови Пабла Пикаса, Анрија Матиса, Вилема де Конинга или Ендија Ворхола, само су нека од дела која су се протеклих месеци нашла у залагаоницама.

Светска економска криза, на свој начин, погађа и богате, па власници скупоцених уметнина све чешће морају да заложе своје драгоцености како би успели себи да обезбеде довољно кеша.

Метрополитен опера је два мурала Марка Шагала, изложена на њеним зидовима, дала као залог, а славни фотограф Ени Либовиц је недавно заложила своју целокупну збирку фотографија и заузврат добила на зајам 15 милиона долара.

Њујоршка компанија Арт капитал, која даје позајмице власницима уметнина и некретнина, забележила је у последњих шест месеци раст пословања између 40 и 50 одсто, наводи АП.

Сувласник Арт капитала Ијан Пек каже да је та фирма, између осталог, добила радове „значајних савремених мајстора, значајних старих мајстора, као и веома значајне примерке декоративне уметности”.

По његовим очекивањима, компанија би ове године могла да заради око 120 милиона долара од позајмица, у односу на прошлогодишњих 80 милиона.

Уметничке збирке могу да послуже као спас за оне којима треба додатни кеш. Уметнине се третирају као залог, исто као што је случај са аутомобилима или кућама.

Стручњаци наводе да власници уметнина нуде своје колекције као залог када им треба новац за покривање других финансијских трошкова, када прикупљају новац за покретање бизниса или за куповину других уметнина.

Неки колекционари уметничких дела, притиснути финансијским потешкоћама, изгубили су читава богатства у преварама пирамидалних банака, каже Пек.

Фирми Арт капитал и њујоршкој компанији Арт фајненс партнерс, почели су да се обраћају и мањи музеји и друге институције зато што добијају знатно мање приватних донација.

„Падом вредности на берзи 40 до 50 одсто, финансијска средства грађана буквално пресушују”, каже Ендру Роуз из Арт фајненс партнерса.

Колекционари уметничких дела обраћају се и познатим банкама.

Ситигруп и Банка Америке, две велике банке које су укључне у позајмице уметнина, забележиле су драстичан пораст броја клијената који остављају уметничка дела као залог.

По речима Џона Арене из Банке Америке, та институција је између осталог добила слике Пикаса, Матиса и Монеа.

Истовремено и аукцијске куће одобравају позајмице, али уметничка дела потом завршавају на аукцији.

Банке послују на другачији начин пошто уметничка дела говото увек третирају само као залог, а власништво над уметнинама преузимају само уколико њихов првобитни власник не поштује услове позајмице, што се, кажу, дешава веома ретко.

За разлику од банака, компаније попут Арт капитала у већини случајева постају власници уметничких дела, и чувају их у сефовима све док њихов прави власник не исплати дуговања.