Pikaso, Matis, Vorhol spasavaju bogataše

NjUJORK – Radovi Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Vilema de Koninga ili Endija Vorhola, samo su neka od dela koja su se proteklih meseci našla u zalagaonicama.

Svetska ekonomska kriza, na svoj način, pogađa i bogate, pa vlasnici skupocenih umetnina sve češće moraju da založe svoje dragocenosti kako bi uspeli sebi da obezbede dovoljno keša.

Metropoliten opera je dva murala Marka Šagala, izložena na njenim zidovima, dala kao zalog, a slavni fotograf Eni Libovic je nedavno založila svoju celokupnu zbirku fotografija i zauzvrat dobila na zajam 15 miliona dolara.

Njujorška kompanija Art kapital, koja daje pozajmice vlasnicima umetnina i nekretnina, zabeležila je u poslednjih šest meseci rast poslovanja između 40 i 50 odsto, navodi AP.

Suvlasnik Art kapitala Ijan Pek kaže da je ta firma, između ostalog, dobila radove „značajnih savremenih majstora, značajnih starih majstora, kao i veoma značajne primerke dekorativne umetnosti”.

Po njegovim očekivanjima, kompanija bi ove godine mogla da zaradi oko 120 miliona dolara od pozajmica, u odnosu na prošlogodišnjih 80 miliona.

Umetničke zbirke mogu da posluže kao spas za one kojima treba dodatni keš. Umetnine se tretiraju kao zalog, isto kao što je slučaj sa automobilima ili kućama.

Stručnjaci navode da vlasnici umetnina nude svoje kolekcije kao zalog kada im treba novac za pokrivanje drugih finansijskih troškova, kada prikupljaju novac za pokretanje biznisa ili za kupovinu drugih umetnina.

Neki kolekcionari umetničkih dela, pritisnuti finansijskim poteškoćama, izgubili su čitava bogatstva u prevarama piramidalnih banaka, kaže Pek.

Firmi Art kapital i njujorškoj kompaniji Art fajnens partners, počeli su da se obraćaju i manji muzeji i druge institucije zato što dobijaju znatno manje privatnih donacija.

„Padom vrednosti na berzi 40 do 50 odsto, finansijska sredstva građana bukvalno presušuju”, kaže Endru Rouz iz Art fajnens partnersa.

Kolekcionari umetničkih dela obraćaju se i poznatim bankama.

Sitigrup i Banka Amerike, dve velike banke koje su uključne u pozajmice umetnina, zabeležile su drastičan porast broja klijenata koji ostavljaju umetnička dela kao zalog.

Po rečima Džona Arene iz Banke Amerike, ta institucija je između ostalog dobila slike Pikasa, Matisa i Monea.

Istovremeno i aukcijske kuće odobravaju pozajmice, ali umetnička dela potom završavaju na aukciji.

Banke posluju na drugačiji način pošto umetnička dela govoto uvek tretiraju samo kao zalog, a vlasništvo nad umetninama preuzimaju samo ukoliko njihov prvobitni vlasnik ne poštuje uslove pozajmice, što se, kažu, dešava veoma retko.

Za razliku od banaka, kompanije poput Art kapitala u većini slučajeva postaju vlasnici umetničkih dela, i čuvaju ih u sefovima sve dok njihov pravi vlasnik ne isplati dugovanja.