Јеремић: Неки у ЕУ крше сопствена правила

УН морају да спроводе међународно право као највише тело, а Савет безбедности мора да буде једино међувладино тело које може да одобри легитимну употребу силе. Понекад то може да буде спор и траљав процес, али ја снажно верујем да су стрпљење и преговори много привлачнија алтернатива анархији и самовољном понашању.
Нажалост, основни принципи међународног права све се више доводе у питање. Све бројнији изазови се све чешће покушавају решити на основу чистог политичког опортунизма и на брзину. Али, недавно искуство показује да једностраним потезима није решен ниједан проблем. Косово има огроман значај за Србију, оно је блиско повезано са отпорношћу српског народа. Оно је срце наше културе, наше цивилизације. На њему се налазе многи наши најсветији манастири, а то је место где су стотине хиљада Срба издахнуле.

Дозволите да вам то илуструјем једном причом. Кад је српска војска у зиму 1915. била приморана да се повуче преко Косова у Албанију због заједничке немачко-аустријске офанзиве, тактички је било неопходно да се пређе управо преко поља на којем се десила битка против Отомана 1389. године. За нас је та земља заиста света - то је наш Јерусалим. И та исцрпљена армија, коју је водио наш већ болесни 72-годишњи краљ Петар Први, изула је чизме и у тишини газила преко смрзнутог поља, одајући пошту нашим палим прецима који леже у необележеним гробовима који се простиру километрима у сваком правцу.

У јуну 1999. победници су једном неомиљеном, пораженом и међународно изолованом режиму наметнули мир, изричито потврдивши суверенитет моје земље над Косовом, док је УН дат мандат да управљају унутрашњим пословима те покрајине.

Упоредите то са оним што нам неки сада говоре - да ће нам наметнути независност те покрајине ако се до 10. децембра не договоримо са косовским Албанцима. То је произвољан и вештачки рок који иде на руку њиховим сецесионистичким захтевима. Због тога косовски Албанци и нису заинтересовани да преговарају с нама у доброј вољи, јер рачунају да само треба да седе, да изгледају као да преговарају и да броје дане до наметања независности.

И кажу да ће то урадити без одобрења Савета безбедности, јер знају да је најмање једна од сталних чланица Савета - Руска Федерација - оштро против насилног дељења Србије.

Такво непоштовање правила међународног система било би опасан преседан који би отворио врата могућности да било која земља буде распарчана без сопственог пристанка.

А сви знамо да има на десетине Косова широм света, области које само чекају да се подрије суверенитет и да сецесија постане прихватљива норма. Широм света би постојећи сукоби ескалирали, поново би се распалили замрзнути конфликти, а могли би да буду изазвани и нови. То не може бити у интересу безбедног међународног режима који желимо да учврстимо.

Јер, кад је реч о Косову, неки у Европи изгледа заборављају да би наметање независности било и разбијање управо оних правила по којима се одлучује у Европској унији. Та правила су упадљиво слична правилима за која верујемо да су кључна за добро функционисање стабилног међународног система. Мислим посебно на она у којима се нагласак ставља на компромис, стварање консензуса и премошћавање разлика кроз одмерене, стрпљиве, трајне преговоре. Али, нажалост, постоји склоност да се на процес одређивања будућег статуса Косова гледа политички опортуно. То је веома опасно, јер је ојачало оне у Србији који су скептични према нашој европској перспективи - што штети не само будућности Србије, већ и целог западног Балкана.

(Део јучерашњег говора министра спољних послова Србије Вука Јеремића у Московском државном институту за међународне односе Министарства спољних послова Руске Федерације.)