Пет година од мартовског насиља

БЕОГРАД – Поменом у Саборној цркви и у свим црквама и манастирима на Косову и Метохији, изложбом копија икона и фресака из покрајине и полагањем венаца у знак сећања на страдале у мартовском насиљу, сутра ће у Београду и Косовској Митровици бити обележено пет година од провале албанског насиља на Косову и Метохији.

Тада су се на мети албанских екстремиста нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве.

Помен Србима страдалим у мартовском погрому на Косову и Метохији тачно у подне у Саборној цркви служиће митрополит црногорско-приморски Амфилохије са члановима Синода, а присуствоваће и председник Србије Борис Тадић.

У свим црквама и манастирима Епархије рашко- призренске на Косову и Метохији сутра у подне биће служен парастос жртвама мартовског насиља над Србима пре пет година у покрајини, речено је Танјугу у Епархији рашко-призренској.

Парастос ће служити и владика Артемије у једном од манастира.

У конаку цркве Светог Саве на Врачару биће отворена изложба копија икона и фресака са Косова и Метохије под називом „Да се не заборави”, чији је организатор Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.

Изложба ће бити отворена до 24. марта, када ће бити представљена и књига италијанских аутора „Страдања Срба на Косову и Метохији”.

У Косовској Митровици делегација Српског националног већа северног Косова и други политички представници положиће венце, у знак сећања на Јану Тучев (36) и Боривоја Спасојевића (53), који су погинули у мартовском насиљу 2004. године у овом граду.

Сутра се навршава пет година од мартовског насиља албанских екстремиста над Србима на Косову и Метохији, у којем је погинуло 19 људи и запаљене многе српске куће, цркве и манастири.

Рањене су и повређене 954 особе, међу којима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с Албанцима, штитећи Србе и њихову имовину од напада.

Из домова је протерано близу 4.000 Срба, етнички је очишћено шест градова и девет села, а порушено је или запаљено 935 кућа Срба и 10 друштвених објеката (школе, домови здравља, поште...).

Посебна мета Албанаца били су духовно наслеђе и градитељска баштина српског народа, па је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 верских објеката, од чега 18 споменика културе.

До темеља су срушени манастир Девич, код Србице, и конаци манастира Св. Архангела код Призрена, изгореле су цркве Богородице Љевишке из 14. и Св. Ђорђа из 16. века у самом граду, а на његовом своду исписана је претећа порука"Смрт Србима”.

Терор албанских екстремиста формално су осудили Савет безбедности УН и европски званичници, али није било никаквих санкција против косовских Албанаца, већ су четири године касније, за „етничко чишћење” Срба награђени нелегалним признањем једнострано проглашене независности Косова и Метохије.