Југ све више пије као север

Специјално за „Политику” од дописника Танјуга
Париз, 16. марта – Млади Французи се све више опијају као њихови вршњаци на северу Европе, па су том феномену решили да стану на пут парламентарци који су прошле недеље гласали за забрану продаје алкохола млађима од 18 година.

За разлику од већине других европских земаља, у којима је старосно ограничење 18 година, у Француској је до сада свако ко напуни 16 година имао право да наручи пиво или вино у бистроу и ресторану. Навику да пију вино Французи стичу за породичном трпезом – у регионима у којима се производе вина родитељи чак дају деци вино разблажено водом –али су познати по умереном конзумирању алкохола, за разлику од суседа преко Ламанша.

Феномен који се последњих година проширио међу младима нема везе са овом традицијом, већ, напротив, са „модом” која је дошла из англосаксонских и скандинавских земаља познатом као „binge drinking”, односно начин пијења које се састоји у томе да се у што краће време унесе што већа количина алкохола, углавном јачих пића, са циљем што бржег опијања. То је нека врста первертиране праксе „happy hours”, која омогућава да се пије по мањим ценама у ограниченом року, као и концепта „open bar”, када се за улазницу нуди неограничена могућност опијања за шанком, што више неће бити дозвољено након што буду ступиле на снагу нове мере владе. Предвиђене казне иду до 7.500 евра.

Брзо опијање је нарочито распрострањено у такозваном „појасу вотке” (већина северне Европе и делови источне Европе). Југ Европе почиње, међутим, све више да пије као север.

Међу земљама које предњаче су Данска, Велика Британија и Финска, које су јединствене и по томе што има више девојака које се одају овом опасном начину конзумирања алкохола од њихових вршњака. Данска је на челу, са неславним рекордом од 60 одсто младих између 15 и 16 година који имају навику брзог опијања, док је Турска на дну, са 15 одсто. У Русији је феномен познат као „запој” и често подразумева опијање без престанка које траје два или више дана.

У Шпанији су од средине деведесетих популарни литарски коктели, који се обично испијају на отвореном, на плажама, у парковима и на улицама, често током прослава.

У Француској је ово, такође, феномен који је примењују групе. Подаци из 2007. године показују да је оваквом начину опијања склоно 16 одсто седамнаестогодишњака и девет одсто њихових вршњакиња у Француској.

У првобитном нацрту закона о здравству било је предвиђено и потпуно укидање продаје алкохола на бензинским пумпама широм земље, али су се томе успротивили представници индустрије вина, па је на крају пронађено компромисно решење – продаја алкохолних пића на пумпама биће забрањена између 18 и осам часова ујутру, уместо као до сада, између 20 и шест сати.

Највећа борба водила се, међутим, око оглашавања алкохолних пића на Интернету, што до сада није било регулисано законом из 1991. године, којим је ограничено рекламирање алкохола у новинама, на радију и на плакатима.

Снажан лоби произвођача вина успео је да се избори за то да рекламирање на Интернету буде одобрено, али су законодавци поставили ограничења – алкохол не сме да се оглашава на сајтовима намењеним младима, на спортским сајтовима, као ни у такозваним pop-ups порукама, прозорима који се спонтано појаве приликом отварања сајта.

Председник Никола Саркози је током кампање 2007. године обећао да ће помоћи произвођачима вина, који су погођени општом економском климом и великом конкуренцијом јефтиних а добрих вина из Аргентине и Чилеа. Његова десничарска влада је, међутим, заузела чврст став, са намером да спречи продају алкохола малолетницима у сваком тренутку и у свим приликама. Бранећи ове мере, Розелин Башело, министар здравља, саопштила је да је хоспитализација малолетника испод 15 година због опијања порасла 50 одсто између 2004. и 2007. године.