Најмање хранитеља међу Београђанима

Педесет нових хранитељских породица један је од позитивних резултата пројекта "Хранитељство за децу Београда" који је пре годину дана покренуо Градски центар за социјални рад. Хранитељи су тренутно најпотребнији за око 90 дечака и девојчица од оних око пет стотина који живе у домовима без родитељског старања у престоници.

У националној кампањи која је почела пре четири године, како би се повећао број хранитељских породица у Србији, најслабији резултати постигнути су баш у Београду. Зато је покренут пројекат који има задатак да мотивише грађане да у породицу приме новог члана који би одрастање у институцији заменио топлим породичним кутком.

– Хранитељство је преузимање бриге о детету које нема родитеље, или о детету које из неких разлога не може да живи са својом породицом. Захваљујући интензивнијој кампањи, ситуација се у нашем граду побољшала. Људи су схватили значај хранитељства тако да се повећао број високообразованих и млађих особа које прихватају и до троје деце – објаснила је Тамара Борисављевић, координатор пројекта "Хранитељство за децу Београда".

Као вид социјалне заштите, хранитељство се препоручује као много боље решење за дете од одрастања у дому. Љубав, осећај сигурности и подршка коју малишани добијају у породици од непроцењиве су вредности за његов нормалан развој – сматра Оливера Симендић, психолог у Центру за социјални рад Нови Београд.

– Деца у домовима немају оно што им је најпотребније, а то је породица. Фрустрације због одбачености лакше се превазилазе у хранитељским породицама јер се дете одгаја са љубављу и топлином. Оно усваја моделе понашања чланова породице, учи да развија и показује емоције, решава проблеме, прихвата одређене обавезе, стиче радне навике. Свесно је да није рођено у тој породици, али прихвати је као да јесте. Везивање је обострано – истиче Симендићева.

Процес навикавања на нову средину, према њеним речима, индивидуалан је и нека деца се брже прилагођавају.

– Свако дете је прича за себе. Зато је важно упознати хранитеље са прошлошћу новог члана породице. Ми се трудимо да на првом месту задовољимо потребе детета – рекла је наша саговорница. 

Међутим, да би се преузела одговорност за бригу о детету или деци, потенцијални хранитељ, према речима Светлане Јанковић, социјалног радника у Центру за социјални рад Нови Београд, треба да испуни одређене услове и прође одговарајућу припрему.

– То могу бити особе које су спремне да за добробит детета са њим поделе сопствени дом и породични живот. Хранитељи могу живети сами или са породицом, могу али и не морају имати децу. Занимање и образовање нису услов да породица прими дете без родитељског старања. После пријављивања у Центру за социјални рад у општини у којој живе, процењују се њихови лични и породични капацитети за одговарајућу бригу о детету. Обука траје два месеца, а затим се доноси решење о смештају. Деца у овим породицама могу остати до завршетка школовања, односно док се не осамостале – рекла је Јанковићева и додала да и после 26. године многи настављају заједнички живот, јер се толико сроде да се тешко одвајају једни од других.

Наша саговорница нагласила је да хранитељство није исто што и усвајање. Током боравка у хранитељској породици дете задржава свој идентитет и може да одржава контакт са биолошким родитељима уколико их има.

– Хранитељи морају бити флексибилни и трудити се да све подреде детету. На основу мог тридесетогодишњег искуства, то су особе великог срца. У већини случајева опрезније су и одговорније према деци коју прихвате него према деци коју роде, а неке су после хранитељства те малишане усвојили – истакла је Јанковићева.

Једна од њих је Весна К. из Новог Сада. Најпре је била хранитељ двема девојчицама, затим их је после две године усвојила. Али Весна се ту није зауставила. Трећа девојчица из Београда недавно је постала нови члан њене породице. 

– Супруг и ја нисмо могли да имамо децу коју смо жарко желели. Узели смо две девојчице које су тада имале озбиљне здравствене проблеме. Победили смо све недостатке и оне су данас здрава и весела деца. Хтели смо да усвојимо троје, али закон не дозвољава. Зато смо одлучили да прихватимо још једну бебу на хранитељство –  објаснила је поносна мајка.

Весна се у потпуности предала подизању деце, а највећа награда коју је заузврат добила јесте, како каже, дечји осмех и радост која свакодневно греје њен дом. 

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Новчана помоћ породицама

Породица која испуњава све услове да смести дете у свој дом добија финансијску помоћ од државе. 

– Месечна накнада је око 16.000 динара. Од тога око 7.000 хиљада добија хранитељ који такође има регулисано здравствено и пензионо осигурање, као и попусте од 50 одсто на струју и комуналне услуге. Накнада за издржавање детета износи око 9.000 за једно, или 5.000 по детету ако их је двоје. Градски секретаријат за социјалну и дечју заштиту обезбедио је за школарце џепарац, новац за уџбенике, екскурзије, прославе матуре, рекреативне активности – подсећа Светлана Јанковић и напомиње да хранитељи не могу бити особе које су лишене родитељског права или пословне способности, људи који су кривично кажњавани и они који нису у стању да обезбеде довољно сигурну и подстицајну средину за дете.